Arhitektura i urbanizam Beograda danas (2)

Klupko je lagano počelo da se odmotava 2001. godine prvim glasinama o prodaji ovog objekta i prava korišćenja okolnog bloka. Suprotno mnogim očekivanjima, jer se puno pričalo o konkursima i stranim investitorima i izvođačima, a broj spratova je u nekim od tih vizija čak i premašivao 50, investitor kog je srpska javnost markirala kao budućeg vlasnika i korisnika ove elitne gradske lokacije domaćeg je porekla. No, problem koji je izazvao ogorčenje stručne, ali i velikog dela šire javnosti bilo je predviđeno oblikovanje prostora: postojeća zgrada trebalo je da bude srušena, a umesto nje trebalo je da bude podignuta sedmospratnica ukupne površine 60.000 kvadrata, sa tržnim centrom, poslovnim centrom, luksuznim hotelom i multipleks bioskopom. Od ove varijante se odustalo, ali ostaje nepoznanica da li stoga što je izazvala odijum stručne javnosti (mada teško da je zbog toga, imajući u vidu njen minorni uticaj na društvene procese) ili stoga što je procenjeno da bi, pored izgradnje koja bi koštala 60 miliona evra, investitori morali da plate još 2,5 miliona evra za rušenje dvadesetpetospratnice od oko 20.000 kvadratnih metara.

U sledećoj varijanti pričalo se o 100.000 kvadratnih metara, naknadi gradu Beogradu od osam miliona evra i ceni izgradnje od oko 100 miliona evra.

Bilo kako bilo, na račun Savezne vlade uplaćeno je 300 miliona dinara, a investitori obećavaju grandiozni poslovno-hotelsko-zabavni kompleks, sa bazenima, multipleks bioskopima, izložbenim prostorom, sportskim objektima, ugostiteljskim i uslužnim sadržajima i, naravno, kancelarijskim prostorom vrhunskih performansi, a izvesno je da će zgrada CK, u nekom obliku, opstati. Konačnu ideju o budućem izgledu celog kompleksa trebalo bi da daju arhitekti na međunarodnom konkursu koji će biti raspisan. Konkurs se pak najavljuje posle raščišćavanja i sanacije zgrade PC „Ušće“.

Ono što ovih dana svakako predstavlja atrakciju za Beograđane jeste džinovski kran koji doseže do vrha palate (kran ovakvih dimenzija odavno nije viđen u srpskoj prestonici), ali i alpinističke ekipe angažovane na rušenju oštećenih delova zgrade. Kako kažu u građevinskom preduzeću angažovanom na „čišćenju“ zgrade, objekat bi u vrlo bliskoj budućnosti (verovatno za oko dve nedelje) trebalo da, posle dva i po meseca „čišćenja“, bude spreman za dogradnju, unutrašnje opremanje i uređenje fasade. Rušenje poslednja dva sprata, potpuno devastirana prilikom bombardovanja, trebalo bi da bude završeno do 9. jula, a trenutno je u toku sanacija oštećenih delova armirano-betonske konstrukcije prvog, drugog, trećeg i četvrtog sprata, dok verovatno predstoje intervencije i na 16. i 17. spratu. Tada bi trebalo da budu poznate i namere investitora, a shodno tome biće doneta i odluka da li će se ponovo dograđivati 24. i 25. sprat. Postupak raščišćavanja i delimičnog rušenja visokospratnice, uobičajen na Zapadu, predstavljao je potpuno novo iskustvo i tehnološki izazov za domaće građevince, koji kažu kako su oni „navikli da grade, a ne da ruše“, te je ovaj posao zahtevao čitav niz vrlo specifično obučenih ljudi. Upravo u ovaj deo priče „uleću“ i pomenuti alpinisti – njih sedmorica. Oni su, opremljeni užadima, alatom i vodom, danima „ljuštili“ fasadu. Kažu da su posebni radnici bili potrebni i za razbijanje delova armirano-betonske konstrukcije, koja je potom, u komadima od po dve-tri tone mase, spuštana na tle sa zadivljujućih 96 metara visine.

Neizvesnost je sada svakako manja, a stručna javnost može da se nada da je makar malo doprinelo da Beograd zadrži svoj, premda ideološki diskutabilan, ipak neosporno zanimljiv i upamtljiv prostorni reper.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.