Filmovi o Gorbačovu, Mladiću, Mekenrou, Bajiću na Beldoksu
BEOGRAD – Nešto više od 100 premijera savremenog dokumentarnog filma na 11 lokacija u Beogradu pripremili su organizatori Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks koji će se od 8. do 15. maja održati u srpskoj prestonici, najavili su danas organizatori na konferenciji za medije u Kombank dvorani.
Festival otvara svetska premijera filma „Linija života“ Darka Bajića, 8. maja u Kombank dvorani, dok će na svečanom zatvaranju 15. maja, nakon dodele nagrada najboljim ostavrenjima, biti premijerno prikazan srpski dokumentarac „Električni Orgazam za ljude budućnosti“ u režiji Marije Vukić.
Naš slavni reditelj i profesor režije Darko Bajić kaže da je „Linija života“ film o Milošu Bajiću, akademskom slikaru, prvom apstraktnom slikaru u socrealizmu koji je kao logoraš preživeo Mathauzen.
“ Na njegovom dosijeu je na nemačkom jeziku pisalo „Povratak nepoželjan“. Njegova linija života je počela u logoru i pratila ga sve dok nas zauvek nije napustio. Pokušao sam u filmu da pokažem Miloševu, energiju, ljubav i volju za životom. Crteži koje je krišom crtao u logoru i sakrivao kopajući ispod barake logora, zapravo su dali život mom ocu i njegovim drugovima“, kazao je Bajić i dodao da ga je linija života koja je započela u logoru odvela Miloša kasnije u stvaralačkom opusu u kosmos.
„Uvek sam se pitao kako moj otac i njegovi drugari imaju stalno taj osmeh na licu u godinama koje su došle posle boravka u logoru. Shvatio sam da su oni na kraju preživeli, za razliku od 11 miliona ljudi koji stradali u nacističkim logorima širom Evrope. Oni su se smejali kroz život sa razlogom, a ja sam imao sreću da budem svedok tog slavljena života“, kazao je Bajić.
Tamara Danilović Ćirić koautorka knjige „Koncentracioni logor Mathauzen – povratak nepoželjnog“ kazala je da se danas relativizuju ishod i dešavanja u Drugom svetskom ratu.
„Bila sam na komemoraciji u Mathauzenu i imam utisak da je jako važno baviti se ovakvim temama jer mnogo ljudi još uvek nema pojma gde su im sahranjeni preci. Moramo da se bavimo dešavanjima u sistemu logora u NDH, Banjicom, kao i ostalim stratištima naših rođaka širom Evrope“, kazala je Danilović Ćirić.
U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova
Igor Stanojević selektor festivala kaže da je taj segment Beldoksa obeležen zapitanošću autora nad mestom života, domom, bilo da se radi o rumunskim migrantima u filmu „A Lua Platz“, meštanima skrovitog gradića u filmu „Doel“ ili noćnom tumaranjuu pod neonskim svetlima Taipeja u filmu „Kraj radnog vremena“…
„U programima „Vatromet“ su uzbudljivi, dinamični i visuelno upečatljivi filmovi snažnih, neafirmisanih mladih glasova, dok ostavarenja iz programa „Meteori“ otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju staze filmskog jezika“, kaže Stanojević.
Prema rečima Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala, domaći takmičarski program okuplja 6 ostvarenja.
„U filmu „Taurunum boy“ Jelene Maksimović i Dušana Grubina, pratimo zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta s prelaska iz osnovne u srednju školu. Imamo i film o hip – hop bendu pod nazivom „To sam što jesam – Gipsy mafia“ Andrijane Stojković , ali i ostvarenje „Centar“ eksperimentalni dokumentarac o Sava centru.
U okviru programa festivala biće prikazan biografski film o bendu „Električni orgazam Marije Vukić.
Publika festivala imaće prilike da vidi o ostavrenja iz programa nazvanog „Lavirinti pravde“ koji na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje, razumevanje u modernom trenutku.
Film „Suđenje Ratku Mladiću“ Roberta Milera i Henrija Singera predstavlja proces koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu vođen protiv nekadašnjeg generala i načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
U programu pod nazivom „Profil“ biće prikazana ostvarenja o sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu, MM borcu Konoru Mekgregoru, teniseru Džonu Meknrou i reditelju Vilijamu Fridkinu.
Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović je kazao da je tužio Ministarstvo kulture i informisanja jer je festival umesto traženih 8 miliona dinara dobio osminu te sume.
„Važno nam je da značajan festival kakav je Beldoks bude podržan. Potrebna nam je strategija funkcionisanja filmskih festivala u Srbiji. Beldoks je važan festival za našu kulturu i mora da ima poštovanje nadležnog ministarstva“ kazao je Vušurović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.