Foto-bombing srpskog jezika

Nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, strašno je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura ulazi u naš jezik i svakodnevicu, kaže prof. dr Rajna Dragićević.

Užice – Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”.

– Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura na taj način ulazi u naš jezik i svakodnevicu.

Ovako je prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu, odgovorila na pitanja novinara o tome kakav je njen stav o novim rečima u savremenom srpskom jeziku. Čuvena lingvistkinja je učestvovala u radu međunarodnog naučnog skupa „Jezik, kultura, obrazovanje”, koji je organizovan na užičkom Pedagoškom fakultetu. Predstavljena su 52 stručna rada, govorilo je 76 stručnjaka iz Srbije, Slovenije, Slovačke, Češke, Poljske, BiH i Turske.

Ona je napomenula da se pre 10–15 godina ovom problematikom bavio Đorđe Otašević u doktoratu i zaključio da najveći broj novih reči u srpskom jeziku predstavljaju derivati nastali od domaćih tvorbenih osnova i afiksa i da ne treba previše da budemo zabrinuti.

– To je za mene tada bila važna informacija – dodala je profesorka.

Danas, međutim, najveći broj novih reči dolazi iz engleskog jezika.

– Reč foto-bombing, na primer, pre dve-tri godine pojavila se kao reč godine, a potom vrlo brzo i u srpskom jeziku. Ona označava pojavu kada neko pravi selfi (što je takođe jedna od reči koje su se nedavno pojavile u srpskom jeziku), ali se neko pojavi i pokvari ga. To pokazuje da živimo u narcisoidnom svetu gde je jako važno praviti sopstvene fotografije, pa je strašno ako vam neko pokvari tu samopromociju – navela je jedan od primera prof. Dragićević.

Sve češće se čuje i reč bindžovati – kada gledamo nekoliko epizoda jedne serije jednu za drugom ili kompletnu seriju odjednom – koja je takođe bila reč godine. Zatim reč anfrend – kada odlučite nekog da odbacite, izbrišete kao prijatelja na društvenim mrežama.

– Sve ovo pratim zato što znam da će se svaka reč izabrana za reč godine od strane vrlo značajnih leksikografskih kuća, kao što je Oksfordski izdavački centar, koji objavljuje Oksfordski rečnik, uskoro pojaviti i u srpskom jeziku. Stalno očekujem da će to biti nešto novo što oplemenjuje našu kulturu, ali te reči unose jednu antikulturu koja nas potpuno urušava, na sve moguće načine. Čak i ne pokušavamo da prevodimo te reči, nego je, zapravo, jako važno da ih zadržimo u tom obliku engleskog jezika – istakla je profesorka.

Smatra Rajna Dragićević da to nisu ni anglicizmi, jer da bi neka reč to bila, mora po svom poreklu biti iz engleskog, ali morfološki i fonološki uobličena prema zakonitostima srpskog jezika:

– Te reči koje uđu, a uopšte se ne prilagođavaju, nisu anglicizmi već engleske reči u srpskom jeziku. Takvih je sve više i ako slušamo mlade ljude, mi ćemo čuti neki jezik koji nije ni srpski ne engleski, nego engleski u srpskom. Ili možda srpski u engleskom, jer se tek poneka naša reč pojavljuje.

Na pitanje da li tome može da odoli srpski jezik, ona odgovara odrično, zato što je uticaj globalizacije ogroman. Ali moglo bi da se učini da taj uticaj bude nešto manji, a mediji tu imaju ogromnu ulogu.

– Znam primer koliko su se Turci trudili da reč selfi prevedu na turski jezik. I uspeli su u tome. A tu mora učestvovati i država. Jezički stručnjaci treba da imaju apsolutnu podršku države, treba da postoje lektori u svim medijima, dobra lektorska služba koja treba da promoviše ono što jezički stručnjaci predlože. U protivnom, ostaće među četiri zida to što jezički stručnjaci predlože – istakla je ova profesorka, zaključujući da jezik treba čuvati i brinuti o njemu.

Konj, Bog, kuća

Poznata lingvistkinja je na ovom međunarodnom skupu govorila o Vukovom „Srpskom rječniku”, budući da je ovo godina jubileja – dva veka od objavljivanja prvog izdanja 1818. u Beču.

– Vukov „Rječnik” je zaista, kako je rekao naš veliki akademik Pavle Ivić, najznačajnije pojedinačno delo u celokupnoj srpskoj kulturi. Od tog dela počinje ono što se zove savremeni srpski jezik. Prof. Duško Vitas je sačinio korpus od svih srpskih reči u „Rječniku”. Semantički sam analizirala najfrekventniju leksiku kada se uzme u obzir bukvalno svaka srpska reč u toj knjizi. To do sada nije bilo istraživano i došla sam do zaključka da su najfrekventnije imenice: čovek, voda, konj, dan, ljudi, dim, planina, Bog, kuća i pesma. Ove imenice su najčešće i u srpskim narodnim pesmama i poslovicama. Te reči su, zapravo, čvorišta srpske kulture – istakla je Rajna Dragićević.

(Branko Pejović, „Politika“)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com