Garfild: U pripremi komad o Pegi Gugenhajm i Mileni Barili

BEOGRAD – Producentkinja Milena Trobozić Garfild izjavila je danas da se radi na novom komadu „Pegi i Barili“, koji će govoriti o bogatašici i velikoj umetničkoj meceni Pegi Gugenhajm i našoj slikarki Milene Pavlović Barili.

Trobozić Garfild je rekla da Snežana Gnjidić piše komad o izložbi koju je Gugenhajm (1898-1979) priredila 1939. godine i bila je posvećena ženama slikarkama, poput Barili (1909-1945) i Fride Kalo (1907-1954).

Prema njenim rečima, razgovara se da muzejom „Vimen in d arts“u Vašingtonu da tamo bude premijera, a da potom predstava dođe kod nas u neki muzej.
„Pegi je facinantna osoba…Hoćemo da istražimo koliko su u umetnosti žene bile potiskivane, ismevane i gurnute u stranu“, navela je Trobozić Garfild.

Govoreći o predstavi „Gospođa Ajnštajn“ izvedenoj nedavno premijerno u Narodnom pozorištu, u okviru Belefa, Trobozić Garfild je rekla da je njenu rediteljku Karin Rosniček upoznala čuvši je na radiju da je zanimaju ženske teme.

Trobozić Garfild je osnivačici američkog „Teatra iseljenika“ Rosniček napisala u mejlu da ima „komad koji bi joj možda bio zanimljiv“.

„Pročitala je i rekla: ‘Meni je ovo strašno zanimljivo. Ja ću ovo da radim. Ovo je fantastičan komad. Mnoge stvari nisam znala'“, rekla je Trobozić Garfild za Tanjug.

„Gospođa Anštajn“, koju je napisla Gnjidić, je potom premijerno izvedena u Americi na engleskom jeziku 2020. godine.

Prema rečima Trobozić Garfild, Rosniček je bila zapanjena kako je Srpkinja Mileva Marić Ajnštajn 1875-1948) mogla biti u Cirihu na studijima fizike u doba kada u SAD žene „nisu imale prava da studiraju ni da imaju kreditnu karticu“.
„U Americi i dan danas su žene plaćene manje nego muškarci na bilo kom poslu, doktor, naučnik, novinar…Imaš manju platu nego muškarac“, navela je Trobozić Garfild.

Trobozić Garfild je odluku američkog Vrhovnog suda o pobačaju ocenila kao „vraćanje unazad sto godina, u mračno srednjevekovno doba gde se ukida ženama svako pravo da odlučuju o svom zdravlju i telu“.

Prema njenim rečima, lekari više ne mogu da intervenišu jer će im biti suđeno „za ubistvo kao i ženama“, nad kojima se pobačaj vrši.

Trobozić Garfild je ocenila da su Sjedinjene Američke Države podeljena zemlja politički, ideološki l kulturološki.

S jedne strane je ekstremna levica prema kojoj „žena ne sme da se žove ženom“, a s druge desnica koja je potaknuta za vreme predsednikovanja Donalda Trampa, koju je Trobozić Garfilm opisala kao „hrišćanski fundamentalizam“.

Prema njenim rečima, desnica se bavi kontrolom ženske seksualnosti, a fundamentalisti „smatraju da je ženska uloga da rađaju decu i da je svaki oplođeni zametak od Boga dat“.

Ona je istakla da je „Amerika jako religiozna zemlja za evropske pojmove“, da su već na dvadesetak kilometara od centra Vašingtona „krstovi i oružje“, ocenivši: „Jako je tanak sloj koji nas deli“.

Došavši u SAD 1999. godine, Trobozić Garfild je primetila da se tada još verovalo u „Američki san“ ali da se stanje u toj zemlji „jako promenilo nagore“ kada je na vlast došao predsednik Džordž Bus Mlađi, pogotovo posle 11. septembra i agresije na Irak.

Prema njenim rečima, uočila je da postoje matrice koje je videla i u Jugoslaviji pred raspad, a posebno je zabrinjavajuće raslojavanje u kome postoje „bogati da ne možete ni da zamislite“, a srednja klasa je .
u strašnom ekonomskom strahu.

„Amerika je dobra mama onima koji apsolutno slušaju sve što ti se kaže. Sve je tamo na kredit. Ti si užasno zavisan, ništa ne poseduješ. Lepo živis dok imaš para, ali kad izgubiš posao menja ti se život“, istakal je Trobozić Garfild.

Ukoliko neko izgubi posao ne može ostati u istoj kući, kraju, a deca u školi, već se sele u lošiju četvrt, a „sve je u novcu apsolutno“, i ljudi stalno moraju da rade sve više da bi se održali u poslu.

Trobozić Garfil je ocenila da je u američkim pozorištima publika starija od 45, 50 godina, koja ima odraslu decu i može sebi da priušti sezonske ulaznice.

Prema njenim rečima, mlada prosečna porodica morala bi da plati najmanje 70 dolara za ulaznice, još 140 dolara za čuvanej deteta i parking od 80 dolara, što znači da ih jedan izlazak izađe i do 500 dolara.

U bioskop idu uglavnom klinci dok im roditelji kupuju u šoping centru, a omladina filmove uglavnom gleda na platformama poput Netfliksa.

Trobozić Garfild je rekla da u SAD umetnici uopšte žive vrlo teško i da naši glumci ne shvataju da u SAD njihove kolege moraju stalno ići na audicije jer u pozorištima nema stalno zaposlenih.

„Ideš na audicije i svaki projekat traje tri meseca. Za to vreme si plaćen i onda tražiš novi projekat. Svi glumci imaju poslove druge vrste. Tamo je konkurencije nenormalana. Jako mali broj ljudi uspe da živi samo od glume“, upozorila je ona.

Prema njenim rečima, slično je i sa američkim piscima među kojima samo veličine poput Stivena Kinga mogu živeti od prodaje svojih knjiga, dok ostali imaju poslove poput predavanja na fakultetima i školama.

„U Americi ne postoji državna pomoć za kulturu, ne postoji ministarstvo kulture. Izdržavaju se od donacija za koje mora da se bori uprava da nađu neku mecenu“, navela je Trobozić Garfild.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.