I na ovom i na onom svetu

Ove godine je kod nas izašlo puno romana i zbirki priča domaćih autora koji pišu fantastiku, a jedno od veoma dobrih takvih dela je i roman "Oko za drugi svet" Radmila Anđelkovića, sastavljen od četiri priče koje se nadovezuju jedna na drugu i zajedno čine znatno više od pukog zbira delova.
U prvoj priči, "Nema mesta za svilene bube", saznajemo o sudbini koja preti ljudima ukoliko nikada zaista ne upoznaju svoju postojbinu i rasprodaju je Putnicima, kako ih neki zovu, ili Jabanima, kako ih zovu drugi, vanzemaljskoj rasi, možda, a možda i ne, zemaljskog porekla, koja je ljudima donela naprednu tehnologiju, ali i za sebe preuzela, delom plaćanjem, delom podmićivanjem, zemaljske predele koji ih posebno zanimaju, i sada sistematično raseljavaju ljude odatle i strogo vode računa o tome da na tim teritorijama ljudi nikako ne umru. Rist, vodič kroz Raseljene Zemlje (teritorija Balkana na kojoj jedva da još ima ljudi), uspeva da sazna za planove vanzemaljaca, kao i za to u kojoj meri to vremenom upropašćava ljude, pa se uz pomoć Parija i Anglaka, kao i svog izvanrednog poznavanja domaćeg terena, upušta u borbu za, manje-više, spas čovečanstva.
Sledeća priča, "Pet pogleda na Terazijski greben", dešava se u 20. veku, dok problem sa Putnicima još uvek nije toliko uznapredovao, i prati napore Rista i Parija da nekako upozore čovečanstvo na opasnost koja im preti. To čine preko Slavka, Ristovog dalekog pretka. Za Slavka, Rist i Pari su isprva tek bestelesni glasovi, pa duhovi, tako da njihovo prisustvo u početku shvata kao sopstveni gubitak razuma. Priča je veoma zanimljivo i zabavno napisana, sa glavnim likom koga nepoznato privlači, ali se i plaši da bi to nepoznato moglo biti znak njegovog ludila, da bi u kulminaciji sam došao do veoma snalažljivog rešenja pozivanja predaka u pomoć. Mali problem sa ovom pričom je što je ispričana u prvom licu, a piscu je povremeno bilo potrebno da znamo kako je dalje tekao dijalog čak i kada je narator pobegao sa scene pa je taj dijalog ubacivao bez zadovoljavajućeg objašnjenja kako narator za njega zna; ipak, pošto je priča inače odlična, to ne smeta mnogo.
Treća priča, "Laki seks i teške batine", prati avanture Marte, odvedene i ubijene van naših prostora jer se na njima odlično snalazi, što Putnicima nikako ne odgovara, i Janka Martinovića, stručnjaka za demoliranje, koji duhu ove žene pokušava da pomogne da se vrati na rodno tle, a usput se između njih razvija i romansa.
Poslednja priča, "Pleme Dva Sveta", odlično povezuje prethodne likove i uvodi nove, pa bez ispuštenih konaca zaokružuje celu priču. U njoj pratimo uznapredovale napore u borbi između ljudi i Putnika, saznajemo da problem nije samo na Balkanu već i u još nekim delovima sveta, kao i da će oni koji potiču iz tih delova, a na Balkanu su pomogli u borbi, poučeni iskustvom moći da pomognu i sopstvenim narodima. Ovo je, moguće, najzabavnija priča, sa krijumčarenjem duhova preko granice, kao i dovijanjem kako pobediti tehnološki naprednijeg neprijatelja.
Roman "Oko za drugi svet" zabavan je i lako se čita, ali je i poučan u svojoj priči o ovom i onom svetu, kao i o tome da su neki problemi na oba sveta isti – borba za životni prostor, za opstanak, kao i večito pitanje: "A gde su tu moje pare?"

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.