U trendu

Izložba o arhitektama Mariji i Branislavu Jovinu u BGB

BEOGRAD – Izložba „Marija i Branislav Jovin, na braniku arhitekture“ prema konceptu arhitekte Siniše Temerinskog biće otvorena večeras u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.

Projekat će biti održan u okviru ciklusa „Inok Simeon: Arhitektura i život, da mrtve živi sačuvamo“ u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata i Biblioteka grada Beograda.

Ciklus izložbi pokrenuo je inok Simeon – zamonašeni arhitekta Slobodan Dragović, u nameri da sačuva od zaborava delo poznatih preminulih srpskih arhitekata generacije kojoj sam pripada.

Izložbu „Marija i Branislav Jovin, na braniku arhitekture“ otvoriće arhitekta Dragoljub Bakić, a o delu Marije i Branislava Jovina govoriće Siniša Temerinski, inok Simeon i Slobodan Maldini, zastupnik Asocijacije srpskih arhitekata.

Siniša Temerinski u tekstu “Marija Jovin, majka obnove srpskih hramova” zapisao je da je navedena umetnica arhitekture svoj radni vek posvetila očuvanju kulturne baštine, onom najvrednijem i najugroženijem delu graditeljstva.

Jovin je posvećeno radila na spomenicima, vodeći ih od stanja ugroženosti do uređenosti i pristupačnosti, kao stručnjak u pravom smislu – sa znanjem, kreativnošću i integritetom.

U manastir Studenicu ona je došla kao arhitekta početnik i počela je sa otkopavanjem konaka, koji su bili zatrpani zemljom do prvog sprata, radeći sa meštanima i vozeći zemlju volovskim kolima.

Posle 25 godina rada na sanaciji, rekonstrukciji i uređenju, zahvaljujući Mariji Jovin, manastir Studenica je postao najuređeniji u Srbiji i deo Svetske baštine.

U manastiru Gradište u Buljaricama izvela je istraživanja, projekat, sanaciju i rekonstrukciju tri crkve, konaka, porte i prilaza, uništenih u zemljotresu.

Ispod jedne od crkava se otvorila pećina i deo građevine je propao u tu pećinu. Ona ju je rekonstruisala, na drugoj crkvi je podigla i vratila svod na njegovo mesto, sve sa freskama.

Pošto su spaljeni konaci u Pećkoj patrijaršiji, jedina je iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture smela da 1980. godine ode u Peć, jer svi ostali su to odbili.
U rekordnom roku je izradila projekat i realizovala obnovu spaljenih konaka, u najtežim uslovima, kada su joj isključivali struju i vodu i pravili sve moguće smetnje.

Rad je kasnije nastavila sanacijom crkava i obnovom fasada, i na kraju njenih radova i Pećka Patrijaršija stavljena na listu Svetske baštine.

Posle bitke za Vukovar, odmah je otišla i radila 1991. i 1992. godine na projektu za osposobljavanje Patrijaršijskog dvora u Dalju, da bi se u njemu smestili i sačuvali umetnički predmeti.

Bavila se i projektovanjem novih objekata, te je projektovala crkvu i konake za prvi srpski manastir u Nacionalnom parku Nijagarini vodopadi, koji je kanadska urbanistička služba odmah prihvatila i koji je izgrađen. Uradila je prezentaciju arheološkog nalazišta Lepenski Vir, projekat zaštitne konstrukcije nad nalazištem i njen Centar za posetioce Lepenski Vir dobio Nagradu za autorsko delo arhitekture Večernjih Novosti 2012. godine.

Sa suprugom Branislavom je učestvovala na raznim arhitektonskim konkursima i osvajali su prve nagrade: za uređenje prostora ispred Muzeja 25. maj, uređenje centra Niša, centralne zone Brčkog, Zaječara, Zemuna…

Dobila je nagradu za životno delo ULUPUDS-a 2012. godine.
Slobodan Maldini u tekstu “Branislav Jovin, Don Kihot savremene srpske arhitekture” priseća se da mu je istaknuti arhitekta u jednom od poslednjih razgovora rekao –
„Neki o meni misle da sam ostao u prošlosti, pa ne razumem današnju arhitekturu, ali je pre moguće da isuviše dobro poimam upravo ono što je nevidljivo, a stoji iza arhitekture“.

Time je podvukao da savremene arhitekte ne vide istorijski značaj arhitekure.

Za ovog Don Kihota srpske savremene arhitekture govorili su da se ne razume u arhitekuru onda kada je ustajao protiv izgradnje Beograda na vodi, novog plana Beogradskog metroa ili urbanističkog uništavanja centra prestonice.

U poznom periodu života, arhitekta je ipak doživeo da mu ukažu čast 2016. godine, koju je shvatio kao tračak rehabilitacije, kada je Grad Beograd realizovao skromnu gradsku česmu prema njegovom projektu pretvaranja najužeg jezgra Beograda u pešačku zonu iz davne 1986. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar