U trendu

Kožuhin: S Ravelom vodim publiku do eksplozije

BEOGRAD – Dobitnik prve nagrade na takmičenju Kraljice Elizabete 2010. godine u Briselu sa samo 23 godine, ruski pijanista Denis Kožuhin etablirao se kao jedan od najvećih pijanista svoje generacije, a beogradska publika imaće priliku da ga čuje prvi put sutra od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini.

Na repertoaru su dela Betovena (Sonata br. 14), Šuberta (Empromptije op. 142), Griga (Lyric Pieces, izbor) i Ravela (La Valse), a kako je u razgovoru za Tanjug kazao, kompozicije svakog od njih su za njega uzbuđujuće i magične na poseban način.

„Svaki delić muzike je uzbudljiv. Betoven ima tu divlju uzbudljivost, jer i tragedija to može biti, paradoksalno je, ali tačno, pogotovu tragičnost ‘Mesečeve sonate’. Šubert ima potpuno drugačiju inspirativnost – kod njega je prisutna potraga za pravim putem, ljubavlju, slobodom, smislom života“, objašnjava Kožuhin.

Ravel je za „La Valse“ davno kazao: „Mi plešemo na ivici vulkana“, a Kožuhin kaže da ona zaista i predstavlja najeksplozivniji deo njegovog koncerta, jer iako je predviđena za veliki orkestar, on je izvodi na jednom klaviru što je čini još izazovnijom.

„Kada je slušate, dolazi do potpune muzičke destrukcije, poput eksplozije zvezde Supernova“, dočarava pijanista.

U vreme tehno-revolucije i senzacija koje nas ophrljuju sa ekrana svuda oko nas, klasična muzika, prema njegovom mišljenju, nije na gubitku jer postoje brojni nadareni mladi kompozitori i muzičari koji, iako još nedovoljno poznati, krče svoj put.

„Nažalost, poznato je da su u istoriji muzike neki od najvećih imena, poput Baha ili Šuberta, otkriveni i postali vrednovani kao idoli i bogovi muzike tek decenijama nakon svoje smrti. Pomisao na to je vrlo depresivna. Ipak, klasična muzika je živa, krhka, osetljiva i umnogome zavisi od onoga što se u svetu događa“, smatra pijanista.

Kožuhin dodaje da sve zavisi od muzičara i onih koji muziku prezentuju publici, jer je njihova odgovornost da svojim umećem približe klasiku na kvalitetan način i da promovišu prave vrednosti.

„Važno je da ustanovimo balans, jer često ono što je efektno izgubi dubinu i značenje“, kaže Kožuhin.

Moderna tehnologija ipak donosi i mnogo dobrog, jer kako i sam priznaje, njemu lično omogućila je da kada putuje non-stop može da bude u stalnom kontaktu s porodicom i prijateljima.

U profesionalnom smislu, pak, otvoren je za najrazličitiji muzički materijal. „Nekada se jurilo u druge zemlje kako bi se pronašla ‘ona prava’ ploča na kojoj se mogla čuti neka retka kompozicija. Sada je sve dostupno onlajn i možete pronaći najfascinantnije izvedbe. Međutim, nekako je to ponekad baš ono što nedostaje i u čemu se gubi draž. Ranije se cenilo ‘blago’ koje se tražilo, a danas se olako shvata“, iskren je Kožuhin.

S obzirom na gust raspored nastupa i vežbanja, kako otkriva, koncentrisan je samo na klasičnu muziku, tako da ne stiže da se posveti nečemu drugom, kao ni nekom drugom pravcu u muzici.

Ovo mu je prvi put u Beogradu i prvo što je osetio, kaže, bio je „miris“ Kolarčeve zadužbine koji mu se veoma dopao – jer miriše na „dugu istoriju i tradiciju“.

„U našoj branši veoma su poznati Stefan Milenković i Nemanja Radulović, ali imao sam priliku da upoznam i veliki broj vrlo talentovanih mladih ljudi i stekao sam utisak, još kao vrlo mlad, da Srbija ima dugu istoriju i tradiciju klasične muzike koja traje kroz te umetnike“, zaključuje pijanista.

(Tanjug)