Masliković: Danas svako može da se bavi digitalizacijom
BEOGRAD – O tome šta znači demokratizacija u digitalizaciji i koliko se sam proces digitalizacije promenio u poslednjih 10 godina večeras su na Beogradskom sajmu knjiga razgovarali dr Dejan Masliković (Ministarstvo kulture), Tamara Butigan Vučaj (Narodna biblioteka Srbije) i dr Adam Sofronijević (Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”).
U okviru tribine “Slušanje/Gledanje/Čuvanje: Digitalizacija knjige i kulturnog nasleđa”, koju je moderirala dr Tamara Vučenović, istaknuto je da je digitalizacojom do sada omogućeno trajno čuvanje samo manjeg dela materijalnog kulturnog nasleđa, kako u svetu tako i u Srbiji, a još manji procenat ovako sačuvanog materijala je obrađen i efektivno dostupan i prijemčiv korisnicima.
Do sada su institucije kontrolisale procese digitalizacije, ali kako je primetio Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke, tehnološke mogućnosti danas čine da procese digitalizacije mogu ravnopravno kontrolisati i pojedinci čime se otvaraju brojna pitanja.
“U odnosu na pre 10 godina digitalizacija je ista, ali svet se promenio. Nema više publike, pošto su svi postali autori. Tehnologija je omogućila da svi budu autori, makar taj neko bio najpasivniji i najnepismeniji. U tom smislu je potpuno nov kontekst u kome se vrši digitalizacija, svi mogu da budu subjekti digitalizacije zahvaljujući svom mobilnom telefonu. Moć nad tim procesom se daje mnogo većem broju ljudi nego što je bilo pre 10 godina kada su time rukovodile samo institucije”, primetio je Sofronijević.
Masliković, pomoćnik ministra kulture za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, nadovezao se podsetivši da smo pre 10 godina bili ograničeni tehnologijom i nije svako mogao da se bavi digitalizacijom.
“Danas imamo vrhunske pametne telefone koji imaju kamere koje mogu da snime dokument u rezoluciji u kojoj su to ranije mogli vrhunski skeneri i fotoaparati, a uz prisustvo društvenih mreža svako može da bude autor nečega”, skrenuo je pažnju Masliković.
On je naglasio da je zbog toga jako bitno da proces digitalizacije vode verifikovana pravna lica, institucije, naučnici i istraživači da ono što je digitalizovano i javno dostupno bude i istinito, da to budu činjenice, a ne nešto što nije provereno i može da dovede do zabluda.
Smatra da je potrebno ravnopravno učešće svih u digitalizaciji, počev od dece u školama pa sve do naučnika i akademskih institucija, ali, smatra, da je ključno da izvor digitalizacije bude pouzdan.
“Ne sme se dozvoliti da svako može da bude autor i da se ne zna njegov identitet ili da se krije iza nečijeg identiteta. U ovom trenutku Ministarstvo insistira da nosioci digitalizacije budu ustanove, da se njihovi sadržaji u što većoj meri pojave na internetu i na osnovu toga da širimo demokratizaciju dozvoljavajući ljudima da uređuju te sadržaje kao što radi Vikimedia i da virtuelni protok bude što slobodniji i dostupniji”, rekao je Masliković.
Sofronijević je podvukao efektivnu dostupnost što je jedna od svrha digitalizacije, a to je da digitalizovani materijal bude lako i brzo dostupan svima koji su zainteresovani.
Butigan Vučaj, načelnica Odeljenja za razvoj digitalne biblioteke Narodne biblioteke Srbije, konstatovala je još jednu bitnu razliku u procesu digitalizacije u odnosu na period pre 10 godina.
“Tada smo digitalizaciju radili više iz entuzijazma nego što nam je to bila obaveza, sada je digitalizacija strategija razvoja naše zemlje, što je velika razlika”, rekla je ona.
Sagovornici se se složili da izbor pojedinca da li će čitati štampanu ili digitalizovanu knjigu zavisi od navike, ali i otvorenosti za novo, a prednosti elektronske knjige vide u činjenici da se mnogo više knjiga može poneti u telefonu ili ajpedu nego u torbi, a i veličina slova može da se podešava što odgovara onima koji slabije vide.
Butigan Vučaj je pokazala nešto što je opisala kao hibrid štampane i elektronske knjige, a reč je o katalogu izložbe o Srbima na Krfu, koja je pre dve godine bila u Istorijskom muzeju Srbije, i gde je primenjena tehnologija proširene realnosti.
“Sliku na papiru uz pomoć aplikacije možemo da pretvorimo u živu sliku, da dobijemo audio ili video zapis. Ona nudi više od papira i štampane knjige uvodeći zvučni zapis”, objasnila je ona.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.