Mitrović: Pisati o Pavlović Barili je prava avantura

BEOGRAD – Književni susret u okviru ciklusa “Letnji plato BGB” realizovan je večeras na platou ispred Biblioteke grada Beograda sa spisateljicom Mirjanom Mitrović.

Mitrović je, govoreći o romanu o Mileni Pavlović Barili kojim je pre 23 godine skrenula pažnju javnosti na sebe, rekla da je pisanje o srpskoj slikarki bila “prava intelektualna avantura”.

Na temu da sve više ima žena koje pišu i osvajaju nagrade, autorka čitanih romana je izjavila da joj se čini da danas postoji neka vrsta “staklenog plafona” kada je reč o tome da se svi bore za mesto pod suncem književnosti i da se osobe nežnijeg pola malo snebivaju da osvajaju teren.

“Pritom mislim i kada se zauzima medijski prostor, ili mesto na fakultetu gde bi predavale književnost, kao i nagrade, kao da je pisanje više određeno za muški pol. Čini mi se da će se sve to izjednačiti, kao što je bilo ranije u glumi. Smatralo se da je glumački poziv više usmeren na mušku populaciju, ali je kroz istoriju to postalo drugačije, sve je sada jednako. Tako će biti i u književnosti”, ocenila je Mirjana Mitrović

Književnica i novianrka rodom iz Požarevca rekla je da je važan duh vremena u pisanju i da je moguće da danas muškarci sa tim mnogo bolje komuniciraju i da su zato nekad u prvom planu.

„Ipak, dobitnice NIN-ove nagrade poslednjih godina govore u prilog tome da se stvari menjaju“, smatra Mitrović, misleći na dve dramaturškinje koje su osvojile ovu prestižnu nagradu za najbolje romane godine – Ivana Dimić za „Arzamas“ i Milena Marković za naslov „Deca“.

Dodala je da su nagrade uvek dragocene i da su one način da se obrati pažnja na pisce.

„Novčani iznos tih nagrada omogućava autoru da može sa tim sredstvima da živi neko vreme i nađe prostora za pisanje sledeće knjige i uradi neka duža istraživanja. Danas stalno morate da izbacujete nove romane i knjige, da bi non stop bili prisutni u očima čitalaca. Ja nisam od tih pisaca, ipak objavljujem sporije svoja dela”, istakla je spisateljica.

Dodala je da je najvrednija nagrada koju ima do sada u karijeri činjenica da se njena prva knjiga o velikoj slikarki Barili i dalje čita nakon toliko godina.

„Milena je meni širom otvorila vrata za moj debitantski roman. Prvo je bio izdavač “Bigz” i tamo su brzo pročitali moj rukopis, ali to nije značilo i da će ga sigurno objaviti. Na sreću, ipak im se veoma svidelo, tako da je roman izašao”, priseća se književnica.

Dodaje da nije sigurna da li bi se sada ponovo upustila u tako obiman i zahtevan posao.

“Tada sam bila mlada, nije bilo toliko interneta da možete sve jednim klikom da nađete, mene je čekalo dosta istraživanja podataka o Mileni Barili, i nisam uspela sve da nađem. Recimo, nisu mi dali njena autentična pisma za građu romana, tako da ne znam da li bih ponovo pisala taj roman sada”, iskrena je Mitrović, koja je posvetila deo svog stvaralaštva ovoj umetnici takođe rođenoj u Požarevcu.

Autorka je večeras nakratko predstavila i svoju najnoviju knjigu naziva “Kao veliki kompas”, kao neka vrsta nastavka o velikoj slikarki svetske slave.

“Smatram privilegijom što sam objavila jednu knjigu o Barili, a sada sam napisala i drugu, što je tek za mene posebno. Pisati o Mileni je za mene velika intelektualna avantura, kroz istorijske događaje i psihologiju, razmatranje prirode umetnosti, pitanje ženske pozicije u društvu. Sticajem okolnosti i sudbine, desilo mi se da uradim dve knjige o njoj”, istakla je Mitrović.

Prema njenim rečima, prvi plan još pre pandemije korona virusa bio je da se priredi knjiga o čuvenoj slikarki u dogovoru sa upravnicom Galerije Milene Pavlović Barili – Fondacije “Milenin Dom” u Požarevcu.

Kako je autorka posle 30 godina dobila konačno njena pisma za materijal buduće monografije, shvatila je da sva ta pisma ne mogu najbolje da se razumeju kao značajna, ako čitaoci ne znaju trenutak u kojem su napisana i kome su upućena, tako da je bilo važno sve objasniti u tim odnosima.

Tako se od prvobitne ideje da se od knjige pisama napišu samo neke fusnote i predgovor, izrodila čitava knjiga “Kao veliki kompas”, koja zaokružuje autorkinu priču i posvećenost Mileni.

Kako je ranije govorila, ona smatra da njen prvi roman „Autoportret sa Milenom“ predstavlja otplatu duga detinjstvu i odrastanju, jer je rođena u Požarevcu, gde su “Milenine nadrealističke slike pune velova i tajanstvenih likova obeležile njen svet”.

Kasnije se prirodno rodila i želja da prouči i opiše njen uzbudljiv, ali kratak život.

Roman je ponovo objavljen, na 100. godišnjicu Mileninog rođenja (2009), što još privlači nove generacije čitalaca.

Mirjana Mitrović u svojim delima uglavnom i ima žene kao glavne likove, muškarci su nekako u drugom planu, i tema romana joj je – sudbina žene u muškom svetu.

Tako je za Milenu Barili rekla da je bila moderna žena, koja je i životom i slikarstvom razbijala ustaljene norme i tabue svog vremena.

Radnja mnogih njenih romana smeštena je u kraj trećeg veka naše ere kao doba kada su rimskim svetom vladali carevi rođeni na Balkanu, u rimskoj provinciji čije se granice gotovo poklapaju sa današnjom Srbijom, period kada se jedan svet urušava, a drugi još nije jasno uspostavljen.

“Rekli su mi da krenem da stavljam muške junake kao glavne, ali sam odgovorila da nisam sigurna da li bih to umela. Romane koje sam stvarala, zasnovane na istorijskim činjenicama, stvarala sam kao dečje knjige sa tačkama, gde vi onda spajate i kreirate neke oblike. Tako sam i ja postepeno stvarala sukobe, odnose među likovima, prema osnovi iz biografije istinitih ličnosti. Ima kod mene muških junaka, ali istina, nisu istaknuti kao žene”, zaključila je Mirjana Mitrović i na kraju književne večeri podelila primerke svojih knjiga onima iz publike koji su postavljali pitanja njoj lično.

Mitrović je do sada napisala šest knjiga koje šira čitalačka publika poznaje kao izdanja kuće „Laguna“: „Autoportret s Milenom“ (1999) o slikarki Mileni Pavlović Barili, zbirka priča „Sveto stado“ (dva izdanja – 1999 i 2009), „Mama i Tata polaze u školu“ (2000), „Emilija Leta“ (2006), „Mesečari iz Marguma“ (2017), „Helena ili o nemiru“ (2017).

Autorka je laureat nagrada „Branko Ćopić“ za roman „Emilija Leta“ (bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i „Biljana Jovanović“ Srpskog književnog društva za delo „Helena ili o nemiru“, i o ovim delima je bilo reči ove noći na Platou BGB.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.