Mokranjčevi dani

Svečana ceremonija otvaranja 35. „Mokranjčevih dana“, priređena u bašti kompozitorove kuće u Negotinu 12. septembra, predstavljala je početak tradicionalne manifestacije koja je trajala do 18. septembra. Iste večeri u sali Doma kulture izveden je koncert pod nazivom „Veče Stanislava Biničkog“ (Hor i orkestar Vojske Jugoslavije), a zatim promotivna projekcija filma o Mokranjcu.

Stevan Stojanović Mokranjac, naš najveći stvaraoc iz oblasti horske muzike, rodio se 09. januara u Negotinu 1856. god. Muzičko obrazovanje stekao je u Minhenu, Rimu i Lajpcigu. Po povratku postao je horovođa „Beogradskog pevačkog društva“, uključivši se na taj način u već započet, mada skroman, muzički rad u Beogradu. Za hor je ostao vezan do kraja života (1914. god.) radeći na njegovoj afirmaciji i istovremeno gradeći svoje umetničko delo.

Srastavši sa svojom sredinom, prihvatajući realistički pravac u muzici, Mokranjac je, paralelno sa drugim aktivnostima (organizatorskim, na širenju i popularizaciji muzike u Srbiji) stvorio, po kvantitetu neveliko, ali po kvalitetu delo koje ga svrstava u klasike srpske muzike. Vrednost njegovog stvaralaštva leži u njegovom odnosu prema folkloru kao materiji od koje je stvarao umetničko delo. Time je izvršio ne samo presudan uticaj na potonje horsko stvaralaštvo u Srbiji, već je izazvao i stvaranje pojma i rađanje stila srpske nacionalne muzičke umetnosti. Priznanje za svoj mnogostruki umetnički rad dobio je 1906. godine izborom za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

U njegovom stvaralaštvu na prvom mestu se nalaze „Rukoveti“ (15 ciklusa pesama), originalan, čvrstom arhitektonskom logikom izgrađen oblik u koji je sadržaj utočen izvanredno, intuitivno i rafinirano, kako po izboru materijala, tako i po načinu njegove harmonijske obrade. „Rukoveti“ su primer ne samo skladnosti i mere u spajanju raznolikih pesama nego i ravnoteže i ukusa s kojima je sve to, uz sjajne kontraste, Mokranjac dovodio u jedinstvenu celinu. Zvučne kontraste on postiže naizmeničnim dijalogiziranjem muškog i ženskog hora, izdvajanjem sola nad horskom skupinom ili, najčešće, naizmeničnim nizanjem brzih i laganih odeljaka. Otuda se u „Rukovetima“, kao u nekom dobro komponovanom dramskom ili epskom književnom delu, naizmenično nižu i prepliću lirika i dramatika, setna meditativnost i vedra poletnost. Naročito je to izraženo u veličanstvenoj poemi ljubavi, tuge i mladalačkog nestašluka – u Desetoj rukoveti. Osim „Rukoveti“ Mokranjac je autor i niza horskih pesama izuzetne vrednosti („Kozar“, „Dve narodne pesme iz XVI stoleća“, „Turske pesme“, „Jadna draga“, „Primorski napjevi“), scenske muzike za „Ivkovu slavu“, „Opela“ i dr.

Sa sećanjem na Mokranjca i sa poštovanjem njegovog stvaralaštva, na ovogodišnjoj jubilarnoj manifestaciji priređeni su brojni koncerti (između ostalih učesnici su Beogradska filharmonija, Kamerni hor SNP iz Novog Sada, mnogi horovi i solisti). U crkvi Svete Trojice izvedena je premijerno liturgija Svetog Jovana Zlatoustog episkopa Vladimira Boberića. Poslednje veče ustupljeno je mladim talentima, pobednicima 7. Međunarodnog takmičenja „Petar Konjović“ (Teodor Nikolić violončelo, violinisti Radmila Vardalić, Nikola Đuričanin i Senka Novak, uz klavirsku pratnju Tatjane Drobni i Svetlane Stankov).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.