U trendu

Nagrada “Jovan Ćirilov” uručena koreografu Franku Šartijeu

BEOGRAD – Spektakl predstava “Dete” umetničkog tandema Gabrijele Karizo i Franka Šartijea iz trupe “Peeping Tom” iz Brisela, premijerno je izvedena sinoć na sceni Opere i teatra Madlenianum, u okviru Beogradskog festivala igra (BFI), a navedeni par je laureat nagrade “Jovan Ćirilov” za prethodno, 18. izdanje BFI.

Koreograf Šartije ispred svoje slavne belgijske trupe primio je nagradu nakon izvođenja čudesne, autentične, zastrašujuće i bajkovite predstave.

“Prema odluci stručnog žirija, u okviru 18. Beogradskog festivala igre, nagrada “Jovan Ćirilov – za korak dalje” pripala je čuvenom belgijskom dvojcu – Gabrijeli Karizo i Franku Šartijeu, koga ste videli večeras i na sceni, osnivačima i kreatorima ove divne trupe “Peeping Tom”, koja je u Beogradu ove noći nastupila već peti put”, izjavila je Aja Jung, osnivačica, direktorka i selektorka BFI.

Jung je podsetila da se nagrada dodeljuje za predstavu “Diptih”, odnosno dva komada u sklopu tog projekta – “Napuštena soba” i “Vrata koja nedostaju” u izvođenju te neobične trupe koja je premijerno predstavila komad 9. i 10. aprila 2021. takođe u Madlenianumu.

Ujedno, ona je navela da se nagrada dodeljuje šestu godinu zaredom.
Marija Janković ispred stručnog žirija pročitala je obrazloženje za prestižnu nagradu.

“Imam veliku čast da kreativnom timu ove kompanije uputim nekoliko rečenica divljenja i zahvalnosti za doživljaj koji nam priređuju u Srbiji na festivalu već peti put”, rekla je pedagog Marija Janković, ispred baletske škole u okviru Nacionalne fondacije za igru Aje Jung.

“Realistične slike iz naših života ovaj dvojac umetnika pretapa u tamnu stranu naših bića, kroz noćne more, strahove i želje, u čemu oskudevamo u poslednje vreme. Karizo i Šartije ne kreiraju samo vrhunski tandem igre, već stvaraju jedinstveno, neponovljivo pozorišno iskustvo. U filmskom maniru njihovi komadi nude mnogo ekstravagantnih doživljaja, istovremeno dodirujući najdublje strahove, pretvarajući putovanje u halucinaciju”, stoji u saopštenju žirija.

Dalje se kaže u analizi da ono što čini njihov kreativni rukopis veoma posebnim jesu čudesne slike koje se rađaju u njihovoj igri.

Nagradu u obliku skulpture poznate vajarke Andree Prokopijević uručila je malena tamnoputa devojčica Anuk koreografu Šartijeu, koji je dobio ogroman aplauz od oduševljene publike.

Anuk je učestvovala u predstavi, odigrala je zapaženu rolu uplašene devojčice, što je inače praksa trupe, da taj lik u komadu “Dete” tumači pravo dete.

Prisustvo “prave” dece je ograničeno na jednog statistu angažovanog u gradu gde se predstava održava, a malena Anuk je polaznica navedene škole baleta u Beogradu.

Svetska kritika je bila u potpunosti u pravu kada je ocenila ovaj spektakl projekat iz 2019. godine sledećim rečima – “Istinski baletski Pikaso su Frank Šartije i Gabrijela Karizo” ili “Jedna zla Alisa u zemlji horora”. Publika je sve vreme bila opčinjena i hipnotisana i na samom kraju zanemela od čudesnosti koje je imala prilike da gleda u proteklih 80 minuta na raskošnoj pozornici.

Komad ne pripada standardima Beogradskog festivala igre, odnosno odstupa od teatra pokreta, neverbalnog pozorišta i nije u fokusu telo i igra, već radnja i pripovedanje priče.

Cilj autora je da istražuju korene zla i nasilja među decom, i u ovom scenskom delu nastavili su liniju razvoja te suštine nakon predstava “Otac” i “Majka”, kao vid porodične trilogije.

Scenografija je impresivna i odmah oduzima dah, jer je sve toliko uverljivo kreirano, da se ima utisak da su autori predstave utisnuli publiku u scenu, stapali se sa njom sve vreme i postali jedno.

Pozornica je prekrivena gustom šumom, odnosno impresivnim rešenjima drveća, u pozadini je maketa gigantskog meseca koji deluje da je pravi, a na sve to su prisutne stene sa leve strane, kao da je prava divlja priroda pred auditorijumom.

“Dete” obiluje neočekivanim nasiljem, iživljavanjem, tamanisanjem, maltretiranjem, ali je izvedeno – režirano stilizovano, da se ne oseti ta muka i stradanje, već je svedeno pažljivo osmišljenim scenskim sredstvima. Sve deluje kao ogroman san koji publika gleda kroz prizmu podsveti devojčice.

Tokom analiziranja nasilja za vreme boravka u Brazilu gde su se nagledali mučnih scena na ulicama, trupa je odlučila da im ova predstava ode u sasvim drugom pravcu i kasnije je organizovala niz radionica sa decom različitog uzrasta u nekoliko gradova.

Težište je bilo da se osvetli način na koji deca vide svet, odrasle oko sebe, kako se izražavaju kroz gestove i telesni jezik, uz pitanja – kako se deca nose sa odsustvom, gubitkom, konfliktima?

Scenski komad je više drama sa tek malo dijaloga, ali i bez reči se dovoljno razume i oseća, i dobrim delom podseća na mračnu viziju i verziju “Alise u zemlji čuda”.

Devojčica sama u šumi na čudan način provodi vreme, dok njen zaštitnik, možda i otac, inače čuvar šume, tamani – likvidira brutalno šumske posetioce, turiste, ne trepnuvši.

Scena kada devojčica takođe dohvati pušku i nemilosrdno puca u već pogođeno telo nesrećne žene na zemlji režirano je gotovo poetski, kroz čitav baletski dijapazon vrhunskih pokreta u “slow motion” postupku, kao da posmatramo film na sceni.

Razne bizarnosti se nižu u ovoj čudnovatoj priči, te se pojavljuje neko stvorenje koje bi trebalo da označava gigantskog crva, razne spodobe koje imaju lice okrenuto na potiljku, uznemirujuće nasilje koje proizvodi sociopata i psihopata u liku čuvara šume – serijskog ubice jadnih kampera (igra ga upravo osnivač trupe – Frank Šartije), erotski momenti u svim oblicima seksualnih opredeljenja.

Publika posmatra odraslu devojku, koja vozi bicikl premali za nju: mecosopran Euridika De Bol ne igra ulogu deteta, već je ona to dete, što je originalno rešenje neobične predstave.

Izvođači i kreatori bajkovitog i zastrašujućeg dela “Dete” su još – Marie Gyselbrećt, Hun-Mok Jung, Brandon Lagaert, Yi-ćun Liu, Maria Carolina Vieira, a svetska premijera je održana 2019. u pozorištu “Theatre de la Ville” u Luksemburgu.

Ekipa dela “Dete” na svečanom koktelu sinoć je razgovarala sa publikom o utiscima nakon odgledane uznemirujuće, višeslojne, maštovite i nadasve originalne predstave od koje zastaju sva čula.

Nakon komada “Otac” (2014) i “Majka” (2016), “Dete” je poslednji deo trilogije koja proučava teme pamćenja, sećanja i tragičnog istraživanja veza, istražuje izvore psihoze iz dečijeg ugla posmatranja.

Gabrijela Karizo iz Argentine je počela da se bavi igrom u 10. godini, a Šartije rodom iz Francuske sa 11. Zajedno su 2000. godine osnovali trupu “Peeping Tom” i već su radili prvu trilogiju (2002-2007) – „Bašta“, „Salon“ i „Suteren“.

Produkcije „Ulica Vanderbranden br. 32 “ (2009) i „Izdaje se“ (2011) su gostovale na Beogradskom festivalu igre, kao i „Otac“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)