O srpskoj književnosti u svetu na tribini u NBS

BEOGRAD – Deveto izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti u onlajn formatu danas je otvoreno tribinom „Srpska književnost u svetu“ u Narodnoj biblioteci Srbije, na čijoj Facebook stranici je mogao da se prati direktan prenos.

Na prvom panelu su učestvovali istaknuti pisci i izdavači – Vladislav Bajac, osnivač i direktor kuće „Geopoetika“, Zoran Hamović, direktor i osnivač izdavaštva „Clio“ i Gojko Božović, prvi čovek „Arhipelaga“, inače i organizatora ovog književnog festivala.

Moderatorka panela bila je književna kritičarka Marija Nenezić.

Tema diskusije je fokusirana na prevođenju srpske književnosti i njenom predstavljanju u međunarodnom kontekstu, kao i o novim mogućnostima promocije savremene srpske literature.

Vladislav Bajac je govorio o svom iskustvu u kući koju vodi , a na primeru zapažene i uspešne edicije „Serbian Prose in Translation“ / Srpska proza u prevodu, gde „Geopoetika“ bira domaće pisce raznih izdavača i objavljuje ih u prevodu na engleski jezik ne bi li ih promovisala u svetu.

On, međutim, smatra da savremena domaća književnost može da se posmatra najviše na pojedinačnim primerima uspeha, a ne toliko na globalnom nivou.

„Tako je književnik Dragan Velikić veoma uspešan na germanskom govornom području, a David Albahari u anglosaksonskom, ali oni su zaista u manjini, te kao primeri nisu dovoljno dobri, mora ih biti još“, primetio je Bajac.

Izdavač mnogih romana Bajca je upravo beogradska kuća „Arhipelag“, čiji je prvi čovek Gojko Božović izdvojio u istoriji domaće književnosti najviše Ivu Andrića i Danila Kiša kao najprevođenije pisce na stranim jezicima, a da su ostali autori više pojedinačni uspesi.

„Uvek imamo u vidu ime pisca kada krenemo da čitamo knjigu, ime je tako važnije od samog dela“, primetio je Božović i doda da ne može delo usputno da se pojavi, već je neophodno dostići čitav niz koraka do te realizacije u izdavanju knjiga.

Zoran Hamović, osnivač veoma specifične izdavačke kuće „Clio“ koja u luksuznom, tvrdom povezu izdaje stručna dela iz sfere umetnosti, teorije, filozofije, ali i dela zanimljivih pisaca romana, podelio je svoja iskustva u učestvovanju na sajmovima knjiga u Beču, Frankfurtu (najveći sajam na svetu) i Lajpcigu.

„Na stranim sajmovima je potrebno da imate saradnju sa svima, tako smo mi komunicrali sa čitaocima, ali i institucijama, medijima, novinarima, svima koji će nešto reći o našem prisustvu tamo“, naglasio je Hamović.

Kako kaže, bez dugotrajnog rada ne postoji prevođenje domaćih autora na strane jezike.

„Lična veza između pisaca i izdavača je veoma važna, ipak, nije ona jedina niti dovoljna. Rektorati su ambasade naše književnosti i moramo ih poštovati, a ako ne poštujemo, rezultati su veoma jasni“, napominje Hamović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.