Održana tribina „Film i književnost: koliko se poznajemo“
BEOGRAD – Prva tribina ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku“ pod nazivom „Film i književnost: koliko se poznajemo – susret producenata, reditelja i pisaca“ održana je danas u Velikoj Sali Doma omladine u Beogradu.
Tribinu, čiji je cilj bio da otvori razgovor na temu sličnosti i razlika između filma i romana po kojima su oni rađeni, vodio je njen urednik, Aleksandar Gatalica – pisac, prevodilac sa antičkog grčkog jezika i muzički kritičar.
Učesnici tribine bili su Gorčin Stojanović, filmski reditelj, producentkinja Nikolina Vučetić, scenarista Saša Radojević, producent Miroslav Mogorović, Milutin Petrović, filmski reditelj i Muharem Bazdulj, pisac, novinar i prevodilac.
Događaju je trebalo da prisustvuju i Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista i kolumnista, kao i filmski reditelj Srdan Golubović, koji su, nažalost, u tome bili sprečeni.
Na samom početku tribine, Nikolina Vučetić je, govoreći o svom novom filmu, „Marko Kraljević“, naznačila važnost toga da producenti koji rade na filmovima prepoznaju takozvani „plot“, odnosno suštinu priče iz koje crpe inspiraciju za svoja ostvarenja, da znaju šta je u priči dovoljno potentno da bi se ekranizovalo.
Muharem Bazdulj složio se pritom da su film i roman dve potpuno različite forme i da je ponekad lakše napraviti film po nekoj ne tako dobroj knjizi.
Na pitanje da li se pisci već unapred pripremaju na mogućnost da njihovo delo bude ekranizovano, stigao je odgovor da se zapravo vrlo mali broj pisaca na to priprema.
Nikolina Vučetić je, pozivajući se na Badzuljevu prethodnu izjavu, na pitanje „da li je potrebno pisca uključivati u proces nastanka filmskog ostvarenja?“, istakla da „nema povređenih ni sa jedne ni sa druge strane, ako pisci prihvate da su film i roman dva potpuno različita ostvarenja“, te kao primer navela roman „Normalni ljudi“ Sali Runi, po kojem je rađena istoimena popularna serija.
Miroslav Mogorović je tokom tribine iskoristio priliku da istakne da „ljude ova profesija ne bi toliko privlačila da nema određene mističnosti u kreiranju filma“, te da pisac dok radi na svom delu, ne zna hoće li to biti njegovo najuspešnije ostvarenje ili potpuni promašaj, a isto se donosi i na filmske stvaraoce.
„Ovo je jedina industrija gde ne postoji formula za uspeh. Nedostatak sredstava često razvija kapacitet u filmskoj industriji da se s malo stvari kaže mnogo.“, dodao je Mogorović.
Milutin Petrović je, govoreći iz perspektive reditelja, rekao da svaka osoba svako delo doživljava drugačije i to se pokazuje kroz režiranje filma.
„Koliko god se ja trudio da napravim vernu ekranizaciju, kroz taj film će se sigurno videti ko sam ja. Ne možeš lagati o sebi.“, naznačio je Petrović.
Za sam kraj, povela se diskusija o identitetu sprskog filma, kao i o tome da li identitet filma određuje njegov uspeh kod gledalaca, „na blagajnama“, pri čemu je Mogorović izjavio da to u neku ruku i jeste slučaj.
Milutin Petrović pritom je dodao da on identitet sprskog filma doživljava kao identitet sopstvene porodice, da mu je važno šta „komšije“ o tome misle.
Gorčin Stojanović šaljivo je dodao da se on lično ne bavi identitetom filma.
„Ja imam problem sa sopstvenim identitetom. Da ga nemam, ne bih se bavio ovim, već nečim pametnijim i unosnijim“, kazao je, ali onda ozbiljno zaključio da srpski fim zapravo ima identitet.
Saša Radojević naveo je da identitet malih zemalja ne može biti osnažen ako ne izađe iz domena vezanog za politiku.
Tom prilikom postavlja se pitanje za razmišljanje: kako se s ovim nositi – treba li osnažiti ono što je vezano za identitetske politike ili prosto sve to ignorisati?
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.