Predstavljena knjiga Handkea „Istorija iza pripovesti“
BEOGRAD – Zbirka eseja austrijskog pisca Petera Handkea „Istorija iza pripovesti“ u izdanju RTS i saizdavača predstavljena je sinoć u Holu RTS-a.
Veliki broj javnih ličnosti iz kulturnog života diskutovao je o delu Petera Handkea, kontradiktornim stavovima dobitnika Nobelove nagrade za književnost, stavovima u kojima se pisac suprostavljao najpre razbijanju Jugoslavije, potom zvaničnoj interepretaciji njenog raspada, medijskim manipulacijama i stigmatizaciji Srba i Srbije.
„Handke ima ogroman opus, koji broji preko 20 naslova. To je čitav jedan literarni kontinent, čije je jedno od poluostrva Balkan, odnosno Jugoslavija, odnosno Srbija. Jugoslovenskim temama se Handke bavio ne samo u ovih osam eseja, koji se nalaze u ovoj knjizi, nego i u svom književnom delu. 1986. godine objavio je roman Ponavljanje, tu su pozorišni komadi Vožnja čunom, zatim Još uvek oluja, koja govori o slovenačkim partizanima, ili književno delo koje zapravo zatvara krug njegovog bavljenja jugoslovenskim temama, to je roman Moravska noć“, ističe Nebojša Grujičić, jedan od priređivača knjige „Istorija iza pripovesti“.
Od početka devedesetih Handke je napisao osam dužih esejističko-putopisnih tekstova.
Kapitalno delo objavljeno u izdanju RTS-a, IK Prometej, Štampar Makarije i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada prvi put je na jednom mestu sabralo svih osam eseja na temu jednog vremena i jedne zemlje, u jednoj knjizi kojoj je sam pisac dao naslov.
„Jugoslavija je veoma važan motiv za Handkea, to je njegov zavičaj. On sebe kroz čitavo svoje delo još od prvih eseja pa sve do poslednjih, na neki način, kroz jedan osoben motiv pominje u svom delu. To je motiv sanjara, motiv stanovnika kule od slonovače. Ova knjiga počinje esejem Oproštaj sanjara od Devete zemlje, a nastavlja se, na neki način, književnim zastupanjem da to mesto, da njegov književni zavičaj, koji on prepoznaje u Jugoslaviji, treba da nastavi da postoji“, navodi Jan Krasni, prevodilac.
U Handkeovom delu česti su tragovi mnogobrojnih putovanja. U Jugoslaviju se redovno vraćao, bila je povod njegovog umetničkog istraživanja, u njoj je pisao i prvi roman.
„Reprezentativno delo ‘Istorija iza pripovesti’, sada dostupno čitaocima u Srbiji,sadržajem je obeležilo i sam život pisca.
I pre Nobelove nagrade prošle godine, Handke je zbog svojih stavova koje je iznosio tokom 90-tih godina prošlog veka i početkom ovog, u nekim krugovima postao persona non grata.
O tim stavovima koji prkose mejnstrimu, o tome za koga je pisac u stvari tražio pravdu i zašto i konačno – šta u stvari možemo pročitati u esejima Petera Handkea u Holu RTS-a govorili su priređivač knjige Nebojša Grujičić, pisac Goran Gocić, pisac i član Izdavačkog saveta RTS-a Vule Žurić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić.
U razgovor su se uključili svojim stavovima i reditelj Emir Kusturica, prevodioci Žarko Radaković i Jan Krasni, odgovorni urednik RTS Izdavaštva Dragan Inđić, prof. dr Aleksandar Jerkov, istoričar Predrag Marković, Miloš Šobajić, Nebojša Bradić i dr.
Predstavljanje knjige prenošeno je na platformi RTS Planeta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.