Predstavljena knjiga Zorana Milutunovića

BEOGRAD – Predstavljanje dvojezične teorijske knjige „Fantom u biblioteci / Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću“ (2022) dr Zorana Milutinovića, održana je danas u Zadužbini Ive Andrića u Beogradu.

Književna promocija dela istovremeno objavljenog na srpskom i engleskom jeziku ove godine u izdanju kuće „Geopoetika“ ujedno je realizovana u formu tribine i debate na veoma složenu temu koja je sadržana u samom naslovu novog rukopisa.

Zoran Milutinović, profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), objasnio je da se njegova nova knjiga direktno nadovezuje na prethodni teorijski rad pod nazivom „Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam“ (Geopoetika 2018).

Ta knjiga je bila analiza nacionalističkog diskursa o Andriću od strane Bošnjaka, koji su stvorili lideri savremenog bošnjačkog nacionalizma.

Navedeno delo nije književna kritika, već politički diskurs koji ima kao cilj – reviziju istorije Osmanskog carstva i Jugoslavije i promociju bošnjačkog nacionalističkog programa.

Kako je objasnio dr Milutinović, tada je on osporio teoriju i tvrdnju profesora Univerziteta u Sarajevu Envera Kazaza, da taj diskurs samo ponavlja i overava tvrđenja koja o Andriću iznosi “velikosrpska književna kritika”.

Prema tvrdnjama istoričara književnosti, društvenog komentatora, pisca, publiciste i književnog kritičara Kazaza iz BiH, ta kritika Bošnjake predstavlja kao “demone koje treba uništiti”.

Odnosno, da bude jasnije, Milutinović je naveo da je bošnjački nacionalni diskurs o sprskom Nobelovcu rekao da je Andrić pozivao na genocid nad Bošnjacima, dok je Kazaz izričito tvrdio da to zapravo “čini srpska književna kritika”.

Nastala je polemika koju su vodili Milutinović i Kazaz na sajtu Ivana Lovrenovića, istaknutog publiciste, pisca, istoričara, urednika i esejiste iz BiH.

Na tom veb sajtu Kazaz je odbijao da navede dokaze za postojanje “velikosrpske književne kritike” koja je štetila Bošnjacima, i na kraju je morao da se složi da ona uopšte ne postoji.

„Tako sam u prethodnoj knjizi „Bitka za prošlost“ tvrdio da sve navedeno od strane gospodina Kazaza nije tačno, da takva književna kritika nigde ne postoji i uporno sam mu tražio dokaze i da mi navede primere. Time sam istakao da je Kazaz izmislio i posredno opravdao bošnjački nacionalni diskurs o Ivi Andriću. Ali, tu se priča ne završava, jer se pojavljuje Nenad Veličković 2020. godine, kolega od Kazaza sa istog Univerziteta u Sarajevu“, započeo je Milutinović priču o svom novom delu nakon uvoda o prethodnoj knjizi.

U jednom zborniku radova u Nemačkoj, Veličković je objavio poglavlje u kojem dokazuje ono od čega je Kazaz odustao: postojanje te navodne velikosrpske književne kritike čije „besmislene tvrdnje“ bošnjačka nacionalistička kritika samo ponavlja, prema rečima dr Milutinovića.

„Sam naslov knjige „Fantom u biblioteci“ odnosi se na nepostojanje primera te dalje tvrdnje i teorije koje je izneo Nenad Veličković u svom poglavlju. Pritom sam i dodao podnaslov koji se odnosi na analizu svega na tu temu – Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću“, započet u prethodnoj knjizi. Veličković je navodio citate iz radova osam kritičara i jednog istoričara kojima je pokušavao da dokaže tezu Envera Kazaza”, napomenuo je autor knjige, sa zapaženom karijerom u Londonu, gde je član Evropske akademije nauka „Academia Europa“.

Dalje je Milutinović istakao da se u tom tekstu Veličkovića ispisuju citati velikih imena – od Isidore Sekulić, Milana Bogdanovića, preko Vladimira Dedijera do Predraga Palavestre, a u svojoj novoj knjizi „Fantom u biblioteci“ autor je podvukao da navedeni intelektualci tako nešto nisu rekli.

Naime, pisac knjige je istraživao i detaljno proveravao tvrđenja od Veličkovića i pokazao da on ovim srpskim kritičarima pripisuje tvrđenja koja nisu izneli, jer je njihove rečenice sekao napola, vadio reči iz konteksta i pogrešno ih interpretirao, te prikazao nedovoljno poznavanje autora koje interpretira.

„Tako je Veličković tvrdio da se na početku tog velikosrpskog diskursa o Andriću nalazi i navodni mrzitelj Muslimana – Milan Bogdanović. A nije se potrudio da sazna da je baš upravo Bogdanović 30-ih godina prošlog veka prešao u islam, uzeo muslimansko ime – Mefail i ponosno ga isticao u svojim ličnim dokumentima. I znači da je on tako iznenada postao jedan od Muslimana koje navodno mrzi? Kako je to moguće?”, pitao se Milutinović na današnjoj promociji i time rekao da se njegova knjiga, između ostalog, bavi i ovom temom.

Osnivač „Geopoetike“, poznati književnik Vladislav Bajac, napomenuo je da su iz ove izdavačke kuće uspešno sarađivali sa Zoranom Milutinovićem kada je neko vreme bio urednik kod njih i da je svojevremeno lično podržao njegov odlazak u London, iako je bio svestan da se time lišava prisustva značajnog urednika i uopšte dobrog čoveka koji odlazi da radi i stvara van Srbije.

„Zoran je izgradio karijeru u Londonu, videli smo rezultate njegovog rada, i ovim delima povezuje teme iz književnosti koje nas se svakako tiču. Kao izdavač više, manje kao pisac, želeo sam da se vremenom razreše neke iluzije o Andriću, a da se to napiše na jedan veoma studiozan, ozbiljan, naučni pristup. I eto, dobili smo ovu knjigu“, pohvalio je Bajac pisca Milutinovića.

„Govorimo o književniku koji pripada svima, a pre svega samome sebi, dira svakoga, tamo gde ne treba i one koje ne treba. Tako je ovde napisana jedna vrsta viđenja Ive Andrića u sferi bošnjačkog nacionalizma. Nova knjiga nadopunjuje prethodno delo autora „Bitka za prošlost“ koje smo takođe mi objavili, i oni se i gledaju kao dva nastavka. Odlučili smo se za dvojezično izdanje, jer je pisac izvorno i pisao knjigu na engleskom jeziku“, napomenuo je Bajac i dodao da je mesto današnje promocije knjige – Zadužbina Ive Andrića, vezana ne samo za ovo delo o našem Nobelovcu i temu, već i za samu prošlost, jer je tu osnovano Srpsko književno društvo, u čijem je osnivanju i sam učestvovao.

Autor Zoran Milutinović bio je kourednik serije knjiga “Balkan Studies Library” u izdanju kuće „Brill“ i napisao je do sada šest knjiga.

Srpski istoričar dr Milan Ristović, smatra da su prethodna i nova knjiga autora upale u “čudan vremensko kulturološki ideološki haotični politički hiatus”, odnosno u razdvajanje, prekid u prostoru.

„Knjigu “Fantom u biblioteci“ ne vidim kao odbranu Ive Andrića. Ovo je jedan analitički pristup temi koja se tiče političke, nacionalne ili religijske prisutnosti u delima Andrića“, naveo je dr Ristović, redovni profesor na Katedri za Opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Iščitavati romane, pripovetke i priče Ive Andrića kao istorijske, bilo bi krajnje pogrešno. Njegova dela nisu istorija Bosne, a na neki način sve knjige o ovoj zemlji su jedna knjiga. Ipak, Andrić se ne bavi Bosnom, već ljudima, zanima ga sudbina tih likova. U svim svojim delima on je isticao istorijski, kulturološki, identitetski prostor Bosne”, analizirao je istoričar dr Ristović pisca neprolaznih dela i romana – “Prokleta avlija”, “Gospođica”, “Anikina vremena” i druge.

On je naveo i svoj stav da je Ivo Andrić jedini sa naših prostora koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost i ta činjenica ga čini najviše značajnim, a da postoji barem 10 laureata tog svetskog priznanja u Srbiji, ne bi se njemu pridavao toliki značaj.

Ristović je podsetio da je Ivo Andrić imao i značajnu diplomatsku karijeru osim što je bio uspešan književnik, a da su tokom okupacije Beograda nastale dve njegove izuzetne knjige – „Na Drini ćuprija“ i „Travnička hronika“ – 1945. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.