Profesor Stanišić o vinčanskim znacima u tipologiji pisma

BEOGRAD – Profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu Vanja Stanišić održao je danas predavanje „Vinčanski znaci u tipologiji pisma“ u Svečanoj sali SANU.

„Dešifrovanje drevnih pisama nije toliko složeno kao što se čini. Treba samo biti dovoljno maštovit“, naveo je Stanišić na početku predavanja.

Po njegovim rečima, znake na keramici neolitske vinčanske kulture njeni prvi proučavaoci bili su skloni da smatraju nekom vrstom pisma, a kada je bilo utvrđeno da je reč o drevnoj neolitskoj kulturi iz perioda od 5300. do 4300. godine p.n.e, a ne o tuđinskoj koloniji, shvatanje da su vinčanski znaci mogli imati funkciju pisma izgubilo je naučnu osnovu.

„Po mišljenju Milutina Garašanina i Dragoslava Srejovića, znaci na grnčariji mogli su imati raznovrsne funkcije – od utilitarne do obredne, samo nisu mogli biti pismo“, objašnjava Stanišić.

Kako on navodi, u osnovi svih do sada poznatih autohtonih pismenosti sveta nalazi se crtež, čega u vinčanskoj kulturi nema.

„Vinčanski znaci se od samog početka javljaju u prostim u apstraktnim oblicima koji isuviše liče na pismo linearnog tipa da bi u 6. milenijumu p.n.e. to mogli biti… Pitanje statusa i karaktera tih znakova u tesnoj je vezi sa razumevanjem karaktera same vinčanske kulture, koju pobornici neolitske pismenosti nazivaju civilizacijom“, kaže Stanišić.

Ovom prilikom se osvrnuo i na citat: „Citat postoji samo u uslovima civilizacije, a civilizacija ne može postojati bez pisma“ i dodao da je doba neolitske pismenosti ključna epoha ove „Dunavske civilizacije“.

Vinča, po Stanišićevim rečima, jeste ime za jedan ceo kulturni kompleks sa najvećom tradicijom, najvećim prostranstvom u jugoistočnoj Evropi, i da je ona presudno uticala na svoje susede.

Predavanje prof. dr Stanišića realizovano je u okviru serije predavanja SANU „O mitološkoj prošlosti Srba – istina i zablude“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.