„Slavni grad Niš“ sjajno se predstavio na Sajmu knjiga

BEOGRAD – Prvi srpski krunisani Nemanjić Stefan Prvovenčani nazvao je Niš „Slavni grad“ i taj epitet mu je dat jer je u njemu rođen Konstantin Veliki, a danas je Niš na dostojan način odbranio ovaj naziv i čast da bude zvanični gost ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga. .

Instituciju grada-gosta uveo je prošle godine predsednik Odbora Sajma knjiga profesor Zoran Avramović i prvi je gost bio Novi Sad, za ovu godinu odabrna je Niš.

Iako su organizatori propustili da u zvaničnom programu sajma navedu da je Nišu i njegovim kulturnim institucijama, a pre svega izdavaštvu, odvojeno u kontinuitetu devet termina na platou „Branko Miljković“ (njihov sugrađanin) Nišlije su se ipak okupile barem na najvažnijim programima poput promocije Narodne biblioteke grada, Međunarodnog centra za pravoslavne studije, Centra za crkvene studije, Centra za vizantijsko-slovenske studije, Društva književnika Niša, Univerziteta u Nišu, njegove biblioteke, Ogranka SANU, Izdavaštva Kulturnog centra Niša i manifestacije koje organizuje, Predštavljanja književnih nagrada koje dodeljuje grad Niš, sabranih dela Branka Miljkovića…
Programi su poceli u podne, a završili su se u 19 časova i pred posetiocima je prodefilovala armija uglednih Nišlija i Beograđana od vladike Niške eparhije Arsenija, preko zamenika gradonačelnmika Niša Miloša Banđura, Jelene Mitroske, gradskog sekretara za kulturu, direktora KCN Srđana Savića, predsednika Odbora sajma Zorana Avramovića do profesora sa niškog Univerziteta, pisaca,….

Zamenik gradonačelnika Niša Banđur zahvalio je organizatorima sto su prepoznali da je ovaj grad jedan od stubova kulture u Srbiji sa puno znacajnih kulturnih institucija, dobrih pisaca, brojnim kulturnim manifestacija.

Grad ima dugu tradiciju obrazovanja, jer i dok je bio pod turskom vlašću iz Srbije su dobijali udžbenike za srpske škole i bilo je puno prenumeranata za knjige od Vuka Karadžića i Dositeja pa sve do oslobođenja od turske vlasti.

Sekretar za kulturu Mitroska je istakla da grad podstičhe ljubav prema čitanju i maksimalno pomože biblioteke i izdavače. Ona je kazala da je Beogradski sajam knjiga najlepši u Evropi, pre svega zbog velikog broja posetilaca i lepo uređenih štandova .
„Niški dan“ na sajmu započele su dve književnice za decu koje su predstavile knjige koje poseduju i edukativnu vrednost : „Sah-mat nasilju“ Marije Ranđelović i “ Bajkin džep “ Biljane Vujović.

Narodna biblioteka Niša „Stevan Sremac“, koja je matična biblioteka za ceo niški okrug, takođe je polivalentna kulturna ustanova jer se ne bavi samo čuvanjem i sakupljanjem knjiga već organizuje tribinske programe, književne večeri, obeležavanje važnih datuma iz književnosti…

Bibliotekari su bili počašćeni što ih je posetio književnik Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije koji im je čestitao da su jedna od najboljih biblioteka u Srbiji, a njegova kratka beseda bila je posvećena odbrani pisane reči koja se čuva u bibliotekama poput ove u Nišu.

Možda je na najvišem nivou bila prezentacija delovanja Niške eparhije koja prvi put učestvuje na Sajmu knjiga, akao najveći izdavački poduhvast vladika Arsenije je naveo prevođenje beseda svetog Jovana Zlatoustog i dodao da je do sada prevedeno sedam tomova, a prema oceni prevodioca trebalo bi da bude još 24-25 knjiga. Centri za pravoslavne studije, za crkvene studije i cenatr za vizantijsko -slovenske studije, predstavili su nekoliko kapitalnih izdanja, ali pre svega 16 brojeva zbornika radova sa naučnih skupova posvećneih ovim temama koji se odrfžavaju svake godine u Nišu.

Kao posebno znacajnu monografiju su predstavili „Srpska kraljevstva u srednjem veku“ u kojoj su obrađene dinastije dukljanskih Vojislavljevića, zatim raških Nemanjića i na kraju kraljevine koju je osnovao Tvrtko Kotromanić u Bosni kao naslednik Nemanjića po ženskoj liniji.

Predstavljajući najuglednije niške pisce, pre svega pesnike, Stana Dinić Skočajić je napomenula da je Društvo uvelo novu književnu nagradu za niškog pisca u protekloj godini koja je nazvana „Slaviša Nikolin Živković“, po jednom od zaboravljenih niških pisaca koji je sada ponovio „otkriven“.

Delovanje Nuškog uiverziteta predstavio je prorektor Nenad Pavlović koji je kazao da je osnovan pre 53 godine i da das ima 14 fakulteta, da je do sada diplomiralo 63.000 studenata, a čak 1589 je doktoriralo.

Bilo je reči i o štampanju filmske literature, jer niški kulturni centar blisko sarađuje sa beogradskim Filmskim centrom, a te o štampanju sabranih dela Branka Miljkovića, od kojih su za sada štampana tri toma.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.