Svečano otvoreni Beogradski susreti pisaca
BEOGRAD – U Skupštini grada Beograda danas su svečano otvoreni 55. Beogradski međunarodni susreti pisaca koji su okupili 38 autora iz 24 zemlje, koji pišu na 20 jezika.
Ranije najavljen reditelj i pisac Emir Kusturica, koji je trebalo da otvori manifestaciju, nije došao, zbog, kako je objasnio predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić, kašnjenja aviona.
Andrić je u svom obraćanju istakao da Beogradski susreti pisaca pripadaju najznačajnijim događajima u kulturi Beograda i Srbije i da „nepotrošive humanističke ideale bogate melemnim svostvima mira, širenjem postojećih poetičkih granica, uzajamnog poštovanja i tolerancije različitosti“.
Citirajući nobelovca Ivu Andrića da svesno želi da bude od koristi čoveku, da osvetli mračne puteve života, predsednik UKS-a je primetio da i današnja književnost poseduje životodajne misli i zlatonosne čestice, predstavljajući putokaze ka delatnom, samorađajućem duhu i samospoznaji, prevshodno u određenju ko smo i koliko smo odgovorni za dosuđeni nam svet.
Posebni savetnik ministra kulture i informisanja, književnik Dragan Hamović je podsetio da kada su nastajale ili se obnavljale države kao što je Srbija i kada su narodi, kao što je srpski, težili ka slobodi, borili se za svoje ime i mesto pod suncem, bilo je samorazumljivo da pisci daju smisao i smer toj borbi.
„Bili su to uglavnom plemeniti napori i ulaganja za pamćenje, ako se pamte. Trebalo je zajednici kojoj rođenjem i jezikom pripadate obezbediti okvire za dostizanja slobode koju su imperije, evropske i azijatske, uskraćivale. Da li je danas drugačije, jesu li danas pisci potrebni svojim zajednicama, ili su pak višak?“, upitao je Hamović.
Primećuje da su „nametnuti zadaci“ nepodnošljivi za stvaraoce, ali je „unutrašnji moralni nalog, kojim iskoračimo iz narcizma i sebičnosti, impuls bez kojeg nema književnosti“.
„Bez čula za kretanja u društvu i svetu, književnost ostaje ekskluzivna zabava i igra rečima. Poznajemo prošle epohe najpre po njihovom književnom ođeku. Pamtimo Lorku, odanog melodiji svog jezika, pamtimo srpske pesnike Šantića, Crnjanskog i Desanku Maksimović, koji su bili svoji, ali se nisu okretali od zajednice u nevoljama, niti su igrali ulogu aktivista za račun moćnih interesa“, rekao je Hamović.
I danas, dodaje, prepoznajemo duh imperijalnog porobljavanja i kolonizacije, u mekom i tvrdom obliku, različite i podmukle atake na slobodu ljudi i naroda, atake cinjene pod zastavom univerzalnih vrednosti.
„Da li to književnost zapaža ili izbegava rizike, držeći se preporučenih tema, ili se pak svega kloni i sama se sobom zabavlja? Nije reč o politici nego čestitom književnom odgovoru na neizbežne teme“, istakao je Hamović i dodao da književnost uprkos svemu ostaje prostor prijateljstva o čemu svedoče i Beogradski susreti pisaca.
Pisce je pozdravio i pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović.
On je istakao da je borba za knjigu i pisanu reč među najvažnijim borabama i zamolio sve goste Susreta pisaca da što više približe svoja dela deci, kako bi zajedno doveli do pobede knjige.
Pisac i predsednik Upravnog odbora UKS-a Miodrag Jakšić predstavio je sve učesnike manifestacije, posebno dobitnike nagrade „Povelja Morave“ Milisava Milenkovića i Atilu Saba Paloca (Mađarska).
Književni susreti trajaće do 24. septembra i biće u znaku nekoliko godišnjica: 150 godina od rođenja Alekse Šantića, 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, 120 godina do rođenja Desanke Maksimović i Rastka Petrovića, 120 godina od rođenja Federika Garsije Lorke i Bertolda Brehta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.