Silovit, strastven i nežan, komunista i idealista, ratnik i sanjar, robijaš i slobodar, revolucionar dela i revoulucionar reči koje je krotio i dozvoljavao im da plemenito i pitomo divljaju – sve to je bio Oskar Davičo. I njegov bunt i njegova ljubav prema pisanju bile su nešto što mu je prirodom dato.
U živoj i puslirajućoj biografiji Oskara Daviča, rođenog 1909, dakle trajućoj ceo jedan vek, postoje mnogi detalji i mnogi stihovi ispunjeni nabojem koji je i od domaće i od svetske sorte. Možda je upravo njegov životni, ideološki i pesnički stav ponikao iz čežnje za jedinstvom, sintezom nacionalnog i internacionalnog. Samo prenaglašavanje jednog ili drugog u pojedinim fazama njegovog življenja i pevanja jeste izazov drugih, nepesničkih okolnosti pobuda i potreba. Ukupna poetika Oskara Daviča, a pre svega ono naslućeno i otelotvoreno u "Hani", od one je struje koja i zalazi i izlazi iz poimanja sveta samog pisca. Zbirka "Hana" objavljena jedino u Zagrebu 1951. godine pod uredništvom Gustava Krkleca, prikaz je autentičnog zanosa. "Poezija Oskara Daviča, u svojim najboljim trenucima je magnetična", pisao je Boško Novaković još daleke 1952, uočavajući njene moćne raspone i široko nadahnuće.
Oskar Davičo, pesnik, romansijer, putopisac, publicista, kritičar, scenarista, jedan je od najdinamičnijih pesnika naše književnosti, a danas podjednako živo pulsiraju njegovi stihovi kao i sam život koji je živeo, uzbudljivi i uvek izazov onim čitaocima koji u književnosti nalaze autentične vrednosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com