U trendu

Recept za čudesni hleb koji je spasavao srpske vojnike

Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i da snagu srpskim vojnicima u borbi. Činjenica da je obavezni deo uniforme bila torbica za hleb svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnika, koju je on morao sve vreme rata da koristi kako bi preživeo sve nedaće i oskudice.

Ime hleba tain je turskog porekla i znači sledovanje. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala vekna hleba od 800 grama da vojniku obezbedi dovoljnu energetsku vrednost, kako bi mogao da izvršava osnovne borbene zadatke, prenosi Nacionalna geografija.

O tome koliko je ovaj hleb bio svetinja za srpskog vojnika svedoči i činjenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb. Tain je bio jedini način da srpski vojnik tokom rata preživi sve nedaće i oskudice u ishrani.

Istorija vojničkog hleba
Proizvodnja taina počela je odmah posle srpsko-turskih ratova.

Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti, tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to, vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.

Priča o vojniku kojeg je spasao hleb
Prema priči, Aleksu Zdravkovića, vojnika koji je učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, tokom svih godina ratovanja štitio je upravo hleb.

Kada je polazio u Prvi balkanski rat, majka je zavetovala Aleksu da prvo sledovanje taina koje dobije ne pojede, već da ga sačuva kao amajliju. Prvi tain kao amajliju Aleksa je nosio tokom balkanskih ratova i u Velikom ratu.

Aleksa nije bio jedini vojnik koji je ovaj crni hleb čuvao kao amajliju. Mnoge majke su savetovale svoje sinove da ne pojedu prvo vojničko sledovanje, kako bi ih tain kao amajlija čuvao na ratištu. Legenda kaže da su se posle svake bitke preživeli hvatali rukama za torbicu sa tainom, ljubeći parče već ubuđalog hleba i zahvaljujući Bogu što su preživeli.

Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Recept za tain
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami. Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:

  • 3 čaše brašna
  • 2 kafene kašičice sitne soli
  • četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
  • jedna i po čaša vode

Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70 odsto raženog brašna i 30 odsto belog.

Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.

Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.

Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.

Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar