Kirsti Koventri iz Zimambvea zvanično je danas preuzela dužnost predsednice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), preuzevši dužnost od Nemca Tomasa Baha, i tako postala prva žena i prva Afrikanka na čelu MOK-a.
Na ceremoniji primopredaje u Lozani, Bah je simbolično predao kormilo Koventrijevoj, koja je pre tri meseca, 20. marta u Grčkoj, izabrana na tu funkciju. Sa svega 41 godinom, deseta predsednica MOK-a započinje osmogodišnji mandat, uz mogućnost produženja na još četiri, a već u utorak i sredu planira konsultacije sa stotinu članova kako bi predstavila „novu mapu puta“ organizacije. Zvanično, Bah ostaje na dužnosti do ponedeljka u ponoć.
„Kada sam imala devet godina, nikada ne bih pomislila da ću biti ovde pred vama i imati priliku da uzvratim našem neverovatnom pokretu ono što mi je on dao“, izjavila je u martu sedmostruka olimpijska šampionka u plivanju, koja je u prvom krugu glasanja nadmašila šest protivkandidata.
Bah, koji nakon 12 godina mandata napušta MOK, istakao je da je izbor Koventrijeve „poslao snažnu poruku svetu“. Ona je 2013. ušla u komisiju sportista, a danas simbolizuje transformaciju MOK-a iz elitnog kluba aristokrata i zapadnih lidera u globalnu i rodno ravnopravniju organizaciju.
„Ona odražava istinsku globalnu prirodu našeg pokreta i njegovu orijentaciju ka mladima“, rekao je Bah na ceremoniji, koja je protekla u znaku uzajamnog poštovanja.
„Imamo sportistkinju na čelu organizacije. To je dobra stvar“, ocenio je Britanac Sebastijan Kou, koji je bio jedan od rivala Koventrijevoj, ističući da ona simbolizuje jačanje političkog uticaja bivših šampiona.
Koventrijeva bi, prema mišljenju Žan-Lupa Šapele, profesora sa Univerziteta u Lozani i eksperta za olimpizam, „mogla biti predsednica velikih reformi“ u pogledu finansijske podrške sportistima „ne samo olimpijcima, već i onima koji žele da to postanu“.
Nakon dvanaestogodišnjeg mandata Tomasa Baha, MOK ostavlja u dobrom finansijskom stanju: domaćini Olimpijskih igara izabrani su do 2034, a ugovor o TV prenosima sa NBC Universalom osiguran je do 2036.
Koventrijeva sada treba brzo da izgradi sopstveni prepoznatljiv pristup, iako je tokom izborne kampanje bila uzdržana i bez konkretnih predloga. Poseban izazov biće pitanje ponovnog uvođenja hromozomskih testova pola u ženskim takmičenjima, na čemu insistiraju Svetska atletika i nova Svetska bokserska federacija.
Upitana o tome u martu, Koventrijeva je obećala „zaštitu sportistkinja“, ne izjašnjavajući se o statusu transrodnih i interseksualnih takmičarki, te najavila formiranje „radne grupe“ koja bi donela „zajedničku odluku“.
Novi izazov pred njom biće i status ruskih i beloruskih sportista na Zimskim igrama u Milanu i Kortini 2026. Izvesno je da bi, bez dugoročnog mira u Ukrajini, njihovo učešće i dalje moglo biti ograničeno na neutralne nastupe uz stroge uslove, poput Pariza 2024.
Diplomatski, Koventrijevoj predstoji i izgradnja odnosa sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, čija zemlja dočekuje Letnje olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu.
Pored finansijskog modela i klimatskog uticaja, koji ostaju egzistencijalni izazovi za MOK, Koventrijeva i njena organizacija moraće da donesu i odluku o domaćinu Letnjih igara 2036. godine. Za to takmičenje interesovanje su iskazale Indija, Južna Afrika, Turska, Mađarska, Katar i Saudijska Arabija.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com