U Noletovoj kolevci: Reketi štitili Đokovića od bombi

U Noletovoj kolevci… Pod tim naslovom reporter španskog „Asa“ donosi reportažu o odrastanju Đokovića na Banjici, gde se „cvetovi trešnje mešaju sa betonom komunističke crvene boje iz koga se izdižu soliteri i do 12 spratova“. Na zgradama su murali sa likom najboljeg srpskog tenisera, njegovog prvog trenera Jelene Genčić i dede Vladimira, koji je tu živeo.

S verom u Boga, piše na jednom od njih – prenosi novinar ovog lista, koji je razgovarao sa komšijama i klincima iz ovog kraja.

Dragoljub Marović je sa 84 godine video sve. Ali, dok priča o Novaku, lice mu se ozari. Kaže da se još seća kako mu je deda Vladimir prao odeću na ruke kako bi mogao da trenira. Nole je češće dolazio u ovaj kraj dok mu je deda bio živ. Umro je 2012.

– Kad god je svraćao, uvek bi na kraju igrao fudbal sa decom na ovim terenima – priča Marović, dok njegov unuk potvrđuje da je on lično šutirao loptu sa junakom nacije. – On je dobar čovek, a to je teže nego biti šampion.

Novinar „Asa“ piše da je Đoković za vreme bombardovanja silazio u podrum zgrade, gde su se okupljale komšije.

– Imali smo 11 godina i tenis je bio naša zaštita – kaže Branislav Pralica, Novakov drug iz detinjstva, sada novinar „Sport kluba“. – Ujutru smo trenirali, nismo obraćali pažnju na sirene. Delovalo je kao da nas reketi štite. Nole je voleo sve sportove. Jednom je skoro sat vremena zakasnio na trening, pravdajući se da nije bilo autobusa zbog snega. Posle mi je priznao da se zadržao na fudbalu u školi.

U školi „Bora Stanković“ se sećaju da je uvek imao dobre ocene, prenose Novosti.

– Ipak, u poslednjem razredu samo je polagao ispite, nije mogao da dolazi na časove zbog tenisa.

Reporter „Asa“ konstatuje da te časove sada „nadoknađuje“ tako što posećuje školu kad god mu obaveze to dozvoljavaju. Deca ga okružuju, a on se strpljivo slika sa svima i potpisuje autograme.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.