Više od igre: Ko lobira za bojkot Mundijala (video)

Fudbalsko prvenstvo sveta u Rusiji nije ni prvo, a verovatno ni poslednje na kome će biti neke senke politike, ali ona se neće videti na samom terenu kada 22 igrača iz dve reprezentacije istrče sa istom idejom — da loptu ubace u protivnički gol, uveren je veteran sportskog novinarstva Vladimir Stanković.

Sve ono što svetski fudbal ima naći će se na jednom mestu, a što u ložama neće biti političara — apsolutno je nebitna stvar, ističe Stanković u emisiji „Sputnjik intervju“ povodom najava iz Britanije da niko od zvaničnika te zemlje neće prisustvovati Mundijalu u Rusiji koji startuje 14. juna. Prema rečima Stankovića, bitno je da dođu reprezentacije koje su se kvalifikovale i da u tom smislu prvenstvo bude neokrnjeno, a on je siguran da nekog ozbiljnije bojkota prvenstva neće ni biti, u smislu otkazivanja učešća reprezentacija koje su se već plasirale.

„Moguće, čak je vrlo verovatno, da će biti političkog bojkota, ali znate koliko će se navijači nasekirati zato što izvesni predsednik ili predsednica neke zapadnoevropske zemlje neće biti u svečanoj loži na stadionima u Moskvi, Sankt Peterburga ili gde se već bude igralo? To nema veze. To jeste čista politika za lokalnu upotrebu, pred lokalnim biračima“, primećuje naš sagovornik.

On očekuje i dolazak engleskog tima, jer, kako objašnjava, Fudbalska federacija Engleske ima dovoljnu moć samoodlučivanja da sama proceni da li treba da ide u Rusiju ili ne treba, i ne može vlada da joj to naredi.

„Ulog je suviše veliki, i sportski i ekonomski, da bi neko dva meseca pred prvenstvo razmišljao o takvoj soluciji“, ocenjuje Stanković. Istog je mišljenja i novinar SOS kanala Nebojša Petrović, koji u šali dodaje da je ljubitelj italijanskog fudbala, pa bi voleo da Englezi ne dođu, pa da umesto njih upadnu Italijani, ali da je u ovom trenutku to „prosto nemoguće“.

„Nikada u istoriji Svetskog prvenstva FIFA nije slala zamenu za reprezentaciju koje odustala. Dogodilo se to 1992, ali to je bilo Evropsko prvenstvo, kad su Danci otišli umesto nas i osvojili Evropsko prvenstvo. Austrija je odustala 1938. jer se pripojila nacističkoj Nemačkoj posle anšlusa, nudili su pozivnicu Englezima, ali oni nisu hteli. A 1950. u Brazilu Austrijanci su odustali iz drugih razloga, jer im je bilo skupo da putuju čak u Brazil. Opet je ponuđeno nekim drugim reprezentacijama — Turcima, Škotima, Portugalcima — niko nije hteo. Nikada nije poslata alternativa“, objašnjava Petrović.

Kratko pamćenje Borisa Džonsona

Petrović dodaje da je selektor engleske reprezentacije nedavno održao sastanak sa svojim igračima i rekao je da ako bilo ko od njih oseća bilo kakav problem ili strah od puta na Svetsko prvenstvo, slobodno može da digne ruku i neće biti na spisku putnika, ali da niko nije podigao ruku.

„Što se reprezentacije tiče, što se fudbala tiče, oni su spremni da učestvuju. Kakvo će biti naređenje sa viših instanci, to je neka druga priča… Igraju se tu razne igre, ali zasad sportisti, fudbaleri odolevaju“, kaže Petrović.

On ističe da trovanje bivšeg agenta Sergeja Skripalja ne bi trebalo da ima nikakve veze sa fudbalom. „Ali znamo koliko je politika umešala prste u sport, ne samo u fudbal, i to otkad je fudbal postao planetarni događaj. Od prvog svetskog prvenstva 1930. politika je sastavni deo sporta“, konstatuje Petrović. Kao posebno nekorektnu izdvaja izjavu šefa britanske diplomatije Borisa Džonsona, koji je Mundijal u Rusiji uporedio sa Olimpijskim igrama u Berlinu u vreme nacizma.

Stanković, s druge strane, podseća na kratko i selektivno pamćenje Džonsona, koji je zaboravio kako je engleska fudbalska reprezentacija pozdravljala Hitlera na prijateljskoj utakmici u Berlinu 1938. godine.

„Nisam siguran koliko će Englezima biti prijatno da vide tu sliku, ako se danas negde pojavi u nekim novinama. To je poznat slučaj kratkog pamćenja i upotrebe ili zloupotrebe podataka, kako, kad, kome odgovara“, kaže Stanković, dodajući da su i jedan i drugi mundijal pred Drugi svetski rat, 1934. i 1938. u Berlinu, bili izrazito obeleženi političkom situacijom, ali da je toga bilo i na prvenstvima skorijeg datuma.

Šanse srpske reprezentacije

Kada je reč o tome koja reprezentacija je favorit na Mundijalu i kakve su šanse srpskog tima, sagovornici Sputnjika kažu da su iznenađenja uvek moguća.

„Uvek je bolje očekivati manje, pa da se dobije više, nego otići sa velikim ambicijama, pa se onda vratiti već posle prvog kruga, što nam se desilo prilikom poslednjeg učešća u Južnoj Africi 2010. Imali smo dobar tim, solidan. Imamo ga i danas, ali to je takmičenje na kome milion detalja utiče na rezultat, tako da se ne bih usudio da nešto prognoziram. Ako me prijatno iznenade, utoliko bolje. Imamo solidne igrače, da li će se sve kockice složiti i da li će i selektor, koji je relativno nov u tom poslu, moći da to sve iskoordinira, da li će biti tu višak nekih savetnika i da ne kažem babica, što nam ne bi bilo prvi put jer to nam je valjda u opisu mentaliteta da svi znamo sve… Da sačekamo, pa ćemo već posle prve utakmice imati neku realniju sliku. Prolaz u drugi krug nije nerealni cilj, ali treba ga ostvariti na terenu, a ne u izjavama“, kaže Stanković.

„Treba otići umereno, bitna je ta prva utakmica protiv Kostarike. Grupa nije nimalo laka i biće jako teško da prođemo u nokaut fazu“, smatra Petrović.

Što se favorita tiče, prema rečima Stankovića, prognoza je nezahvalna.

„Lepota fudbala je u tome što, za razliku od mnogih drugih sportova, autsajder na papiru može da pobedi. Iznenađenja će biti, a neko od tih pomenutih favorita će, verujem, na kraju biti prvi“, smatra Stanković.

Sagovornici Sputnjika na kraju izražavaju uverenje da će na Mundijalu u Rusiji sport pobediti politiku.

„Verujem da će se neki političari postideti izjava koje daju u ovom periodu i kad pokušavaju da podignu tonus i da podgreju neku nezdravu atmosferu“, kaže Stanković.

Sport će, ocenjuje Petrović, na kraju pobediti politiku, iako jedno bez drugoga ne mogu.

„Gardijan je pisao da, ako želite da shvatite i razumete političku scenu u svetu, samo bacite pogled na fudbalska dešavanja. Uporedili su dva najmoćnija agenta današnjice, Mina Rajolu i Žorža Mendeša, sa najmoćnijim lobistima Vašingtona, samo što se tamo lobira sa glasačkim listićima, a u fudbalu sa ugovorima i milionskim transferima“, zaključuje Petrović.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.