U trendu

Čvorović za Betu: NATO krši Rezoluciju 1244 SB i neće menjati svoj odnos prema srpskom narodu

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran Čvorović ocenio je da promene u odnosu NATO prema Srbiji i srpskom narodu u celini, nema niti će je biti, kao i da je, gledajući iz pravnog ugla, NATO okupator na Kosovu i Metohiji, jer, kako je rekao, deluje protivno mandatu koji je Savet bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN) Rezolucijom 1244 preneo na snage međunarodnog bezbednosnog prisustva, čiju okosnicu upravo i čini NATO.

„Kada su glavni geostratezi zapadne vojne alijanse početkom poslednje decenije 20. veka markirali srpski narod kao neprijatelja, a druge nama susedne narode izabrali za svoje saveznike u pohodu na evropski Jugoistok, nisu se vodili kratkoročnim, već dugoročnim ciljevima. Pritom su svoj odnos prema Balkanu i njegovim narodima definisali sledeći ključne principe dvovekovne anglosaksonske balkanske strategije“, rekao je Čvorović u razgovoru za agenciju Beta, povodom 25 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Prema njegovim rečima, „u okviru te strategije srpski narod se smatra glavnom preprekom na putu realizacije interesa anglosaksonskih država na balkanskom pravcu i to iz dva razloga“. „Srbi su najbrojniji narod bivše Jugoslavije i kao takav zauzima centralnu poziciju na balkanskoj sredokraći magistralnog evroazijskog pravca. Drugo, u Srbima Anglosaksonci, rečju istoričara i člana Srpske akademije nauka i umetnosti Milorada Ekmečića, uvek vide ‘glavnog konjovodca ruskih kozaka na tople vode Mediterana’. Shodno tome, anglosaksonski interesi nalažu da srpska država, kao i srpski etnički prostor, bude što manji, što je jasno došlo do izražaja devedesetih godina prošlog veka“, naveo je Čvorović.

Kako je konstatovao, „imajući u vidu takav strateški interes NATO, kao vojske ‘kolektivnog zapada’, kao i ulogu koju je NATO imao na Balkanu tokom devedesetih godina, neozbiljno je danas očekivati bilo kakvo osetno poboljšanje u odnosima NATO i Srbije, kao i nekakvu ozbiljniju zaštitu interesa Srba na Kosovu i Metohiji“.

„Odnos Srba sa Kosova i Metohije i NATO pre liči na prinudni brak između siledžije i žrtve“, rekao je Čvorović.

On je istakao da je „NATO izvršio agresiju na Srbiju, ne zato što je Srbija ugrožavala nacionalne interese države koja je bila glavni inspirator i organizator agresije, a čije su granice 7.000 kilometara daleko od Srbije, već da bi svojim bombama podržao secesionističku pobunu albanskih terorista“.

Na pitanje kako bi, posmatrano iz pravnog ugla, mogao da se nazove odnos Srbije i NATO, Čvorović je istakao da su „vodeće članice NATO podržale nezavisnost takozvane Republike Kosovo i time prekrišile Rezoluciju 1244 SB UN, i uz to, nisu u skladu sa obavezom iz ove rezolucije osigurali bezbednost svih građana na Kosovu i Metohiji, ni u leto 1999, ni 17. marta 2004, a ne čine to ni danas“.

„Posmatrano iz tog ugla, NATO na teritoriji naše južne pokrajine uveliko deluje protivno mandatu koji je SB UN Rezolucijom 1244 preneo na snage međunarodnog bezbednosnog prisustva, čiju okosnicu čini NATO. Pošto deluje van okvira Rezolucije 1244, NATO na teritoriji naše južne pokrajine nije ništa drugo nego okupator“, ocenio je Čvorović.

Kako je dodao, „pošto je Rezolucija 1244 jedini međunarodnopravno obavezujući akt koji reguliše status Kosova i Metohije, Srbija bi morala da pokrene u okviru ovog akta pitanje preispitivanja strukture međunarodnog vojnog prisustva na Kosovu i Metohiji, kao i dosadašnje odgovornosti NATO pakta“.

„Iako je s obzirom na odnos snaga u SB i pravo veta stalnih članica malo verovatno da bi u ovom trenutku takva inicijativa urodila plodom, ona bi, sama po sebi, imala politički značaj. Velikom broju država Globalnog juga koje se danas suprotstavljaju diktatu Zapada, Srbija bi takvom inicijativom poslala jasnu poruku da se ne miri sa okupacijom dela svoje teritorije“, naveo je Čvorović.

On je ocenio i da članstvo u NATO „ne bi pomoglo Srbiji, kao matičnoj državi srpskog naroda, da realizuje ni jedan od vitalnih državnih i nacionalnih interesa, kao što je reintegracija Kosova i Metohije u sastav Srbije shodno Rezoluciji 1244, zaštita ustavnoravne pozicije Republike Srpske od dalje erozije i ustavnopravna revalorizacija statusa srpskog naroda u Crnoj Gori“.

„Najnovija izjava američkog ambasadora Kristofera Hila da je Srbija bliža od takozvanog Kosova članstvu u NATO, predstavlja ne samo grubo mešanje u unutrašnje stvari države koja je proglasila vojnu neutralnost, već i drsko ignorisanje stava više od 80 odsto građana Srbije“, rekao je Čvorović.

Prema njegovim rečima, „već samo otvaranje pitanja članstva Srbije u NATO protivno volji ogromne većine njenih građana proizvodi političku nestabilnost u zemlji, kojoj se mnogi sa strane raduju“.

Na pitanje o ruskoj incijativi da se u SB UN održi sednica povodom 25 godina od NATO agresije, koja je započela 24. marta 1999. bombardovanjem, on je rekao da bi to imalo ogroman značaj.

„Posredstvom takve sednice pitanje NATO agresije na SRJ bi prvi put došlo na dnevni red, makar i post festum, organa svetske organizacije koji je jedini nadležan za mir u svetu. Već samo iniciranje takve sednice od strane Ruske Federacije jasno govori ne samo o promenjenom odnosu snaga u svetu, već i o tome da će pitanje agresije NATO pakta na SRJ kad-tad biti pravno ocenjeno na međunarodnom nivou, te da će biti uzeto u obzir pri rekonfiguraciji postojećeg međunarodnog poretka i to kao pravni i politički minus u geostrateškom bilansu Kolektivnog zapada“, ocenio je Čvorović.

„Da li će se u momentu buduće, čini se neminovne, promene postojeg međunarodnog poretka na odgovarajući način valorizovati naš pionirski otpor zapadnom imperijalnom projektu unipolarnog sveta, umnogome će zavisiti od toga s kojim smo intenzitetom pravovremeno ukazivali svetskoj javnosti na tu istorijsku činjenicu“, ukazao je on.

„Zamor je trenutno naš najveći neprijatelj, zbog kojeg u poslednjem trenutku može da nam se dogodi da pređemo na pogrešnu stranu istorije i da time obesmislimo žrtvu naših heroja poginulih na braniku otadžbine 1999. godine“, rekao je Čvorović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.