Debata ‘Srbija između Istoka i Zapada’: Šta je glavni nacionalni interes i treba li imati samo jedan

Uvodničari debate „Srbija između Istoka i Zapada“ održane danas u Beogradu složili su se da spoljnu politiku treba da određuju interesi države i da bi oni trebalo da se definišu u Narodnoj Skupštini.

Oni se međutim nisu složili oko toga koji su glavni nacionalni interesi i da li treba imati samo jedan.

Istoričar Milan St. Protić kazao je na prvom panelu u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“ da je spoljna politika jedne države uvek odraz unutrašnje, koju Srbija nikako da odredi, zbog čega je „nedosledna, nedefinisana i zbunjiva“ u spoljnim poslovima.

„Važno je to da spoljna politika ne treba da bude uslovljena jednim jedinim državnim, narodnim ili projektovanim interesom, a Srbija je upravo u tu zamku upala. Ona je spoljnu politiku koncentrisala oko pitanja Kosova, ona uopšte nema spoljnu politiku, već su svi potezi orijentisani oko tog projektovanog cilja“, kazao je on.

Dodao je da sadašnja politička elita želi da finasijski flertuje sa Zapadom dok „namiguje“ BRIKS-u, a postaju joj bliže i autokratije. „Mi Zapad više ni ne razumemo jer je naš pogled ka njemu uprošćen, a isto može da se kaže i na naš pogled na Istok“, rekao je Protić.

Predstavnica Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković rekla je na debati, koju je organizovao Časopis „Nova ekonomija“ uz podršku grupe medija, da se o tome kuda Srbija treba da ide može najbolje zaključiti iz podatka kuda se „odlivaju mozgovi“ iz nje.

„I to nisu destinacije kao što su Moskva, Sankt Peterburg, Peking, Šangaj, već Beč, Frankfurt, Čikago, a zadnjih godina su to više Prag, Bratislava i drugi gradovi“, kazala je ona.

Selaković je dodala da nije samo bolji životni standard razlog takvog odabira destinacija ljudi koji odlaze iz Srbije, već to što se o Zapadu, za razilku od Istoka, sve zna, i dobro i loše, jer nema straha da se o tome otvoreno govori.

„I to je baš ta najviša vrednost u tim debatama, zato što imamo slobodu da govorimo i o onome što nije dobro, slobodi kao jednoj temeljnoj i vrhunskoj vrednosti koja razlikuje način uređenja različitih država“, kazala je ona.

Iz Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kazala je da je Srbija imala, do početka rata u Ukrajini, „luksuz“ da vodi nejasnu spoljnu politiku u kojoj nisu definisani strateški ciljevi.

„Danas je taj prostor za Srbiju drastično manji. Zato je to i najaktuelnija tema jer je neophodno da se sve redefiniše. Srbija će morati da redefiniše sve svoje odnose sa svim svojim partnerima, htela to ona da učini ili ne“, kazala je ona.

Dodala je da je najbitnije da se u Narodnoj Skupštini treba definisati jasna vizija zemlje ali i da se ona uskladi sa unutrašnjom politikom, što pre, jer spoljni pritisci koje država trpi narušavaju „zdravlje kolektivnog imuniteta“ i zadiru u stanje unutrašnjeg uređenja.

Nikola Vujinović sa Fakulteta političkih nauka rekao je da je dilema Istok ili Zapad milenijumska i da, što je za spoljnu politiku ključno, problem pitanja glavnog nacionalnog interesa nije u tome šta je on, već gde i kako je on definisan.

„Da li ćemo glavni nacionalni interes konstruisati demokratski ili ćemo ga oktroisati, da li ćemo ga konstruisati pod pritiscima… Velika je opasnost to što, a slažem se sa Gordanom Delić da se interes treba konstruisati u Skupštini, u srpskom javnom mnjenju postoji jedna ogromna želja za paternalizacijom javnog prostora“, kazao je on.

Vujinović je dodao da prioritet Kosova i Metohije, ma koliko nekima izgledao kao uzaludna borba i nešto što je nametnuto unutar pilitičkih interesa, suštinski jeste po istraživanjima javnog mnjenja nacionalni interes oko koga se većina slaže.

„Verujem da, pošto Kosovo jeste zajednički interes i ima podršku onda i treba da bude orijentir na osnovu koga odlučujemo kuda dalje da idemo. Ne verujem u mitska rešenja problema, ne verujem da ako Srbija uđe u Evropsku uniju odmah će se živeti bolje. Neće“, kazao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.