U trendu

Đurović za Betu: Neophodna nova Odluka o privremenoj zaštiti za raseljene iz Ukrajine

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović apelovao je danas na nadležne u Srbiji da pod hitno izmene postojeći ili usvoje novi zakonski propis u vezi Odluke o dodeljivanju privremene zaštite za raseljene iz Ukrajine, kako oni, na koje je primenjena, ne bi imali dodatne probleme.

On je agenciji Beta kazao da se Srbija približava dvogodišnjici od donošenje te odluke, te ukazao da po Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti nju je „moguće doneti u trajanju od godinu dana i izuzetno se može produžiti još toliko, a posle toga nema osnova da se takva odluka dalje produžava“.

Kako je kazao, ta odluka incijalno je doneta u martu 2022. godine da bi bila bila produžena 16. marta 2023. a stupila je na snagu 18. marta.

„Posle isteka od godinu dana od tog perioda produžetka, izbelice iz Ukrajine bi mogle da imaju problema kako da regulišu boravak i kako da ostvare zaštitu, ukoliko se pod hitno ne donesu novi ili izmene stari propisi u tom pogledu“, rekao je Đurović.

„Potrebno je izmeniti zakonske propise ili na neki drugi način urediti ovo pitanje, imajući u vidu da konflikt u Ukrajini i dalje traje“, kazao je on.

Đurović je uputio apel institucijama da što pre reše ovo pitanje i da ne čekuju kada ta odluka prestane da važi, jer bi tada mogli da nastanu ozbiljni problemi za ljude iz Ukrajine.

„To nije lak posao a mi ih (instuticije) podsećamo, u slučaju da nisu počeli taj proces, da preduzmu mere u tom smislu“, kazao je Đurović.

Mnogim osobama iz Ukrajine bili bi u slučaju nedonošenja novih propisa onemogućeno da pristupe tržištu rada, da ostvaruju legalne prihoda, a imali bi i probleme za boravak u zemlji.

Kazao je i da u Srbiji, po podacima Centra, boravi između 12.000 i 15.000 ljudi iz Ukrajine, a da privremenu zaštitu ima više od 1.200 njih.

Đurović je rekao da ima i Ukrajinaca koji imaju drugi osnov za boravak u Srbiji, ali i onih koji jos nisu ostvarili pravo na privremenu zaštitu.

Dodao je da mnogi od njiih žele i da ostanu u Srbiji jer su im uslovi života u njoj povoljniji nego u nekim evropskim državama.

Napomenuo je i da u Srbiji boravi više od 41.000 ruskih državljana, da su oni tu takođe prisutni po raznim osnovama, ali da je njima potrebna podrška institucija.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar