Akademici: Projekat Jadar – na vagi životna sredina i profit
BEOGRAD – Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato?“, koji se bavi eksploatacijom minerala jadarita, odnosno litijuma, u Rađevini, u okolini Loznice, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) organizovala je da bi se odgovorilo na otvorena pitanja koja na jednoj strani vage stavljaju životnu sredinu, a na drugoj profit.
To je na otvaranju skupa izjavio akademik Vladimir Stevanović i dodao da je cilj da se na osnovu naučnih argumenata proceni opravdanost projekta Jadar, kao i da se odgovori na pitanje šta dobijaju, a šta gube država i građani, a šta kompanija Rio Tinto.
Stevanović je naglasio da je u vezi sa ovim projektom važno da nezavisno ekspertsko telo bude angažovano u izradi studije uticaja i studije izvodljivosti tog projekta.
„Posle tako temeljno urađene studije dobio bi se odgovor na pitanje šta bi dobila država i građani, a šta Rio Tinto“, rekao je Stevanović.
Govoreći o ukupnom dosadašnjem ophođenju društva i države prema životnoj sredini, Stevanović je podsetio da svi izveštaji o stanju životne sredine u Srbiji govore da je ona u najmanju ruku nezadovoljavajuća.
Činjnica, ističe, da se svega osam odsto otpadnih voda prečišćava i da je i to upitno kojom efikasnošću, kao i da su skoro svi vodotoci postali recipijenti otpadih voda, dovoljno, kaže, govori o odnosu društva prema vitalnom resurstu životne sredine kao što je voda.
Stevanović dodaje i da je zagađenje vazduha u zemlji svakim danom sve veće, da su divlje deponije gorući problem, da je revitalizacija pepilišta i jalovišta stavljena u drugi plan, kao i da je neprimeren način ophođenja društva i države prema nacionlanim parkovima.
„Srbija je u pogledu odnosa prema životnoj sredini zapuštena država i to ne traje od juče, to traje dugo, problemi se samo nagomilavaju, a rešavanje problema je sve teže i skuplje“, naveo je Stevanović.
Ističe da takav nemeran odnos države prema životnoj sredini generiše i interesovanje domaćih i stranih investitora koji vrše pritisak na prirodne resurse koje eksploatišu.
Stevanović navodi da se ta ista pitanja o zaštiti vode, zemljišta, vazduha, šuma, postavljaju od početka pojave projekta Jadarit.
Dodaje da je u vezi s tim projektom vrlo precizno izračunato koliko će se godišnje tona ruda izvaditi i preraditi, koliko će tona rudne jalovine biti odloženo, na kojoj površini, koliko će za to biti potrebno vode i struje, kao i hemijskih jedinjenja za proces obijanja litujum karbonata i borne kiseline, i kolika će biti dobit.
Međutim, primećuje Stevanović, ono što nije uzeto u obzir jeste vrednost onoga što je iznad rudnog ležišta, odnosno, da li je vrednovano zemljište, vodotoci, poljoprivredne kulutre, ali i stanovništvo i njihova naselja.
Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao da ovo nije prvi put da se SANU oglašava oko važnih pitanja za životnu sredinu, te podsetio da se oglašavao i kada je bilo reč o eksploataciji nikla i izgradnje minihidroelektrana.
Ističe da će SANU tragati za naučno zasnovanom istinom i dodao da je jedino takva potrebna životnoj sredini.
„SANU će ponuditi slobodan prostor za komunikaciju, relevantne strane, koristićemo jezik nauke i činjenica. Normalno je da ne delimo svi ista mišljenja, ali što bi se razgovaralo, ako nema razlika“, zaključio je Kostić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.