Američka privredna komora: Siva ekonomija, jedan od tri goruća problema u Srbiji

Siva ekonomija je jedan od tri goruća problema u poslovnom svetu u Srbiji, jer kao nelojalna konkurencija pogadja sve industrije, rekla je danas predsednica Američke privredne komore (AmCham) Jelena Pavlović.

Ona je na konferenciji „Nelegalna trgovina – Medjunarodna i lokalna perspektiva“, rekla da siva ekonomija umanjuje prihode države i privrede, i time onemogućava brži privredi rast.

„Uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu direktnih stranih investicija (u Srbiju) od oko 2,4 milijarde evra, domaće privatne investicije činile su skromnih devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa postoji veliki prostor za unapredjenje borbe protiv sive ekonomije, a time i uslova poslovanja kako bi rasla ulaganja i domaćih privrednika“, rekla je Pavlović.

Dodala je da sivu ekonomiju prate kriminalitet, šverc, falsifikovanje robe, „pranje novca“ i korupcija što je sve „ozbiljna pretnja privredi i društvu u celini“.

Država je, ocenila je ona, dosta uradila u borbi protiv sive ekonomije, a posebno u Upravi carina, tržišnoj inspekciji i Poreskoj upravi, ali da čeka je još dosta posla i istakla da posebna pažnja treba da se posveti ilegalnoj trgovini „onlajn“.

Izvršni urednik „The Economist Intelligence Unit“, svetskog lidera u globalnim biznis istraživanjima, Kristofer Klejg, rekao je da je Srbija na 57. mestu medju 84 zemlje sveta po svetskom indeksu mogućnosti za nelegalnu trgovinu.

Zemlje su tu ocenjene na osnovu politike i zakona za sprečavanje sive ekonomije, po korupciji, pranju novca, zaštiti intelektualne trgovine, institucijama koje sprovode zakone, poreskoj i carinskoj politici.  

„Srbija se u odnosu na zemlje Evrope nalazi na 29. od 34. mesta, a iza nje su, pored Crne Gore i Bosne i Hercegovine Rusija, Belorusija i Ukrajina“, rekao je Klejg.  

Prodekan za finansije i medjunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Randjelović rekao je da je po istraživanju publikacije tog fakulteta „Kvartalni monitor“, siva ekonomija u Srbiji čini oko 30 odsto BDP i iznad proseka je zemalja Centralne i Istočne Evrope.

„Siva ekonomija u Srbiji čini oko 30 odsto BDP i na nivou je 2012. godine“, rekao je Arandjelović.

Ukazao je da je siva ekonomija 2013. i 2014. godine znatno porasla, a da je 2015. godine kada su počele da se donose mere za suzbijanje, počela da pada, ali da je sada tek neutralisan rast iz te dve godine.

On je rekao da je neophodna reforma Poreske uprave uz njeno jačanje i nagradjivanje za obavljene poslove.

Dodao je da treba jačati i specijalizovati upravne sudove i u Zakon o budžetskom sistemu uneti odredbu da je nedozvoljena poreska amnestija.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je zahvaljujući pojačanoj borbi protiv sive ekonomije u 2016. godini i 2017. godini i boljoj naplati poreskih prihoda od oko dve milijarde evra, smanjen deficit u državnom budžetu.

„U borbi protiv sive ekonomije treba povećati broj inspektora sa sadašnjih 500 na 1.000 i biti fleksibilniji u nagradjivanju, kako mladi stručnjaci ne bi odlazili iz te službe“, rekao je Petrović.

On je ocenio da je neophodno analizirati rezultate nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ koja, po njegovoj oceni, izgleda da nije donela značajnije rezultate u naplati prihoda.

„Možda bi na podizanje svesti o potrebi plaćanja poreza više uticalo ulaganje novca od naplate poreskih prihoda u izgradnju prečistača za vodu, uklanjanje divljih deponija i druge objekte značajne za gradjane, nego što utiče nagradna igra“, rekao je Petrović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.