U trendu

Austrija preuzima Gaspromovo skladište gasa

BEČ – Pošto Gasprom ne puni jedno od najveći skladišta gasa u Austriji, stupanjem na snagu novog zakona o energetskoj bezbednosti, austrijske vlasti preuzeće od 1. jula skladište u mestu Hajdah.

Austrija godišnje troši 90 do 100 teravat sati gasa, a prošle godine potrošnja je iznosila 96,3 teravatsati.

Upravo tu količinu godišnje potrošnje Austrija može imati u rezervi u svim svojim skladištima.

Trenutno je u toku punjenje svih raspoloživih skladišta gasa, u koje se dnevno ubacuje 0,2 teravat sati.

Popunjenost skladišta OMV od oko 25 teravatsati je već na 68 odsto, a nešto manje skladište pod upravom kompanije “ RAG “ je popunjen na oko 60 odsto.

Međutim, drugo po veličini skladište gasa u Austriji, u Hajdahu, koje je u vlasništvo ćerka firme Gasproma “ GSA „, čiji kapacitet je 21 teravatsati, trenutno se ne puni.

Prema pisanju dnevnika „Kurir“, popunjenost skladišta u Hajdahu je trenutno nula odsto.

Austrijska vlada je sebi postavila za cilj popunjenost skladišta pre zime do 80 odsto.

Već sredinom maja je austrijska vlada poslala Gazpromu zahtev da puni svoje skladište u Hajdahu sa najavom da ako to ne učine država preuzima isto.

Do sada je izostala reakcija ruske kompanije.

Nakon što je parlament usvojio novi zakon, koji obavezuje vlasnike skladišta gasa da ih pune, od 1.jula vlasti mogu preuzeti sva skladišta koja nisu popunjena više od 10 odsto.

Time predstoji prenošenje prava na korišćenje skladišta Hajdah na kompaniju RAG.

Međutim, problem je što, iako se nalazi na teritoriji Austrije, skladište gasa ima cevi samo prema Nemačkoj.

Sada predstoji da se Hajdah priključi na austrijsku mrežu, što bi trebalo da se sprovede do kraja godine.

Inače Austrija je izradila plan za vanrednu situaciju u slučaju izostanka isporuke gasa.

Taj plan predviđa racionalizaciju isporuke gasa za industriju.

Naime, veliki koncerni bi se priključili na novi sistem trgovine gasom, preko kojeg će se prodavati raspoložive količine.

Takođe preduzeća i elektrane su pozvane da zamene gas uljem ili ugljem.

Ukoliko sve to ne bude funkcionisalo, uvešće se ograničenja za 35 velikih potrošača, koji nisu sistemski važni i koji troše više od 500.000 kilovatsati gasa.

Takođe i manja preduzeća, koja troše godišnje više od 400.000 kilovat sati gasa moraju računati sa ograničenjima.

Od svih tih mera izuzeti su domaćinstva, kao i elektrane, bolnice i prehrambena industrija.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar