Borović (Narodna stranka): Srbija u dugovima, sa rastućom inflacijom i pretećom stagflacijom
Predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije Borislav Borović ocenio je danas da su tri glavna problema Srbije u ovom trenutku „velika zaduženost, inflacija i opasnost od stagflacije“.
„Tri glavna ekonomska problema Srbije u ovom trenutku su velika zaduženost države, privrede i gradjana i problem servisiranja tih dugova zbog rasta globalnih kamata, zatim inflacija i opasnost stagnacije privrede ili čak niskih stopa rasta, koja bi sa inflacijom koja ne bi bila kontrolisana mogla preći u stagflaciju“, naveo je Borović u saopštenju.
Prema njegovim rečima, u kombinaciji sa dužničkom krizom to bi moglo da preraste u „stagflacionu dužničku krizu, kao najgori mogući scenario za jednu privredu“.
„Ukupni javni dug države, privrede i gradjana Srbije se početkom 2022. godine popeo na zabrinjavajućih 58,2 milijarde evra. Privreda i gradjani su krajem 2021. godine bili dužni oko 27 milijardi evra, od toga privreda 15,6 milijardi evra, a gradjani 11,4 milijarde evra, dok je javni dug države bio 31,2 milijarde evra“, istakao je Borović.
Ocenio je da će skok globalnih kamata biti veliki problem za vraćanje i servisiranje kredita, kako države, tako i privrede i gradjana koji imaju kredite indeksirane u stranoj valuti.
Borović je naglasio i da je inflacija već prošla dvocifrenu vrednost i da, ako Srbija ne možemo da utiče na uvoznu inflaciju, „onda može na domaću, pre svega smanjenjem PDV-a i akciza na hranu i energiju kao glavne generatore inflacije u Srbiji“.
„Vlada ne pomišlja da smanji ni PDV ni akcize, već se drži kontrole cena koja ne može večno trajati, iako objektivno zbog inflacije ima bolje fiskalne rezultate zbog većih prihoda od rashoda“, rekao je on.
Naglasio je da je veliki problem i „kombinacija visoke inflacije i pada privredne aktivnosti, ili čak niskih stopa rasta“ i dodao da je rast dobrim delom vezan za konsolidaciju energetskog sektora.
Nije svejedno da li ćemo struju izvoziti ili uvoziti, ili koliko će nam biti suficiti u agraru. Poljoprivreda može pogurati rast, ali uz radikalnu promenu obima subvencija i tretmana domaćeg agrara. Početak godine, medjutim, ne obećava. Inflacija raste, rastu i robni, spoljnitrgovinski i tekući deficiti, a povećano je i inostrano zaduživanje“, naveo je Borović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.