U trendu

BOŠ: Civilni sektor nedovoljno uključen u procese donošenja odluka

Gotovo svaki treći predstavnik javnih vlasti ne poznaje mehanizme koji omogućavaju uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka, zaključak je danas predstavljenog istraživanja „Pogledi na partnerstvo“ koje je sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta delegacije Evropske unije „Dijalog promena“, a učestvovali su predstavnici 14 ministarstava, 62 lokalne samouprave i 124 organizacije civilnog društva (OCD).

„Strateški i zakonski okvir, iako nedovoljno uskladjen, pruža široke mogućnosti za učešće OCD u procesima donošenja odluka. Ono što nedostaje jeste dosledna primena postojećih mehanizama i ophodjenje prema OCD kao ravnopravnim partnerima koji su u stanju da svojim učešćem i doprinosima unaprede proces“ rekao je jedan od autora istraživanja i savetnik za javne politike u Beogradskoj otvorenoj školi Vladimir Pavlović.

On je istakao da je neophodno upoznati predstavnike vlasti sa postojećim zakonskim mogućnostima za uključivanje OCD, a predstavnike tih organizacija dodatno osnažiti da primenjuju mehanizme za neposredno učešće sa organima javnih vlasti u donošenju odluka.

Rezultati istraživanja pokazuju da više od trećine ispitanih predstavnika OCD navodi da ne poznaje odredbe zakona koji obavezuju organe javnih vlasti da ih uključuju u procese izrade važnih dokumenata.

Utvrdjeno je da 73 odsto organizacije civilnog društva učestvuje u donošenju odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, ali navode i veliki broj izazova sa kojima se suočavaju kao što su neadekvatni podaci, kratki rokovi i izostanak povratne informacije.
One organizacije koje ne učestvuju u procesu donošenja odluka, kao razloge navode nedovoljnu informisanost, nedovoljno kapaciteta i nepoverenje u institucije.
Tri četvrtine anketiranih organizacija je navelo da su konsultacije i javne rasprave procesi u koje se najčešće uključuju. Od toga najveći broj OCD učestvuje u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou. Najčešće su to pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine i održivosti, mladima, ljudskim pravima i nediskriminaciji, kao i pomoći marginalizovanim grupama.

Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave, najveći broj anketiranih, blizu 80 odsto, nema posebnu organizacionu jedinicu za saradnju sa OCD, a više od četvrtine ispitanih predstavnika lokalne samouprave nije upoznato sa organizovanjem javnih rasprava.

Istraživanje je pokzalo i da su pozivi ministarstava da se OCD uključe u javne rasprave na nacionalnom nivou upućivani najčešće putem internet prezentacija a najmanje putem medija i oglasnih tabli.

Ukazano je da pojedina ministarstava i lokalne samouprave i dalje ne objavljuju izveštaje o rezultatima konsultacija, javnih rasprava, radnih grupa i radnih tela, kao ni informacije i obrazloženja o prihvaćenim ili odbijenim predlozima i sugestijama.

Predstavnik Asocijacije za razvoj ibarske doline Dragan Roganović je rekao stanovništva u lokalnim samoupravama, poput Kraljeva, ima potrebu i ideje za razvoj i unapredjenje lokalne samouprave ali da nemaju način da te ideje saopšte i da ih realizuju.

Preporuke za unapredjenje saradnje koju BOŠ predlože za sve nivoe vlasti su jasnije definisanje obaveza organa javne vlasti, kao i dosledno sprovodjenje obaveze konsultovanja sa organizacijama civilnog društva.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar