Cilj energetska tranzicije da ne ugrozi standard i razvoj

BEOGRAD – Predsednica Parlamentarnog foruma za energetiku Aleksandra Tomić kaže da je u Srbiji cilj da se sprovede energetske tranzicija koja se neće odraziti na standard građana i na cenu električne energije, kao i na kompletan rad industrije i privrede.

Govoreći o rezultatima skupa “Finansiranja energetske tranzicije u Srbiji” koji je Parlamentarni forum organizovao sa fondacijom Konrad Adenauer u Srbiji, Tomić je rekla daje zaključeno da Srbija prati energetsku tranziciju Nemačke i Evropske unije, te da je naročito bilo značajno što je otvoreno pitanje koliko košta taj put jer, kako je navela, oko čega i u Nemačkoj postoje nedoumice.

“Fondacija Konrad Adenauer nam je pomogla da na toj debati diskutujemo o argumentima za ili protiv uglja i termoelektrana, sa jako dobrim sagovornicima”, rekla je Tomić.

Kada je reč o energetskoj situaciji u Srbiji, Tomić kaže da se naša zemlja do sada vodila interesima od nacionalnog značaja, te je koristila energetski miks koji može da podnese srpski budzet.

“Mi smo imali problem što se tiče budzeta do 2012. , odnosno 2014. godine i zbog toga je Srbija morala da sprovede ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem”, rekla je Tomić.

Nakon toga, naglasila je, započet je period finansijske i budzetske stabilizacije koji je omogućio kreiranje i usvajanje Strategije razvoja energetike do 2025. i projekcijama do 2030.

Kako navodi,po procenama te strategije za razvoj energetike trebalo bi uložiti oko 14,5 milijarde evra.

“Imamo i nove strateške projekte u kojima Srbija učestvuje poput izgradnje gasovoda. Smatramo da je potrebno i pratiti kako energetsku tranziciju sprovode najbolji i najrazvijeniji u EU i kako bi mi to trebalo da uradimo”, naglašava ona.
Zaključeno je, na osnovu onoga što smo mogli da čujemo od svih industrijalaca i inženjera iz Nemačke,kaže Tomić, da ni Nemačka ni Srbija, kao ni sve države koje imaju razvijene ekonomije i velike proizvodne kapacitete, ne mogu da funkcionišu bez termoelektrana.

“Sada se bavimo time kako da dostignemo standarde zaštite životne sredine, koji su propisani u evropskim razvijenim zemljama, poput Nemačke, ističe Tomić.

Ona ističe da je zelena energija krajnji cilj, ali napominje da se trenutno i u Nemačkoj vodi otvorena debata na najvišem političkom nivou o argumentima za ili protiv koriščenja uglja.

“Naš cilj je da u budućnosti obezbedimo finansijska sredstava za adekvatnu rekultivacija termoelektrana i primenu najviših standarda koji se odnose na filtere kako bismo smanjili negativne efekte”, kaže Tomić uz objašnjenje da Srbija ne može bez termoelektrana da otvara nove fabrike i privlači strane direktne investicije.

Naglašava da je učešće obnovljivih izvora energije u Srbiji skoro 27 odsto, kada se statistički obračunaju svi vetroparkovi koji je Srbija izgradila.

Kada je reč o fid-in tarifama za podsticajne otkupne cene po proizvedenom kilovat satu, podseća da su u budzetu Srbije ova sredstava bila 20 miliona evra u 2015. godini, 40 miliona u 2017. a da će u 2020. dostići 100 miliona evra.

Ona je naglasila da već četiri godine uspešno sarađuju sa fondacijom Konrad Adenauer na polju energetike kroz dijaloge, akcionih planova i zaključaka, i ocenjuje da Srbija na putu energetske tranzicije uči od najboljih, kakva je Nemačka. .

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.