Danas Dan energetske efikasnosti: Koliko je SRB napredovala

BEOGRAD – U svetu se danas obeležava Dan energetske efikasnosti, a naša zemlja za sada uspeva da finalnu potrošnju energije smanji za po jedan odsto godišnje što je, inače, obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici.

Pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku, zadužen za energetsku efikasnost Miloš Banjac, kaže da su rezultati slabiji od onog što je moguće zbog energetski intenzivne industrije, najjeftinije električne energije u Evropi i daljinskog grejanja, koje se i dalje u Srbiji ne obračunava po potrošnji.

Banjac kaže za Tanjug da je značajan problem Srbije veliki energetski indeks, odnos između energije koju potrošimo i bruto nacionalnog dohotka, a koji pokazuje koliko se „kvalitetno“ odnosimo prema energiji.

„Mnogo energije trošimo da bi ostvarili jedinicu povećanja bruto nacionalnog dohotka a to je posledica energetski intenzivne industrije koju imamo“, kaže Banjac i kao primer navodi čeličanu i industriju u Boru.

Dugoročni cilj u smanjenju potrošnje energije bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude promena strukture naše industrije.

„Imali smo značajnu industrijalizaciju ponovo, neke stare firme koje su bile u problemima su pokrenute, a one su takve da troše puno energije. To je bilo potrebno, ali sada kada smo se stabilizovali, treba usmeriti pažnju više na to da se razvijaju IT tehnologije, i u tom pravcu usmeriti privredni razvoj“, kaže Banjac.

Ozbiljno i sistematično bavljenje energetskom efikasnošću počinje u Srbiji od 2010. godine kada smo se kao članica Energetske zajednice obavezali da ćemo uštedeti ukupno 9 odsto finalne potrošnje energije za sledećih 9 godina, od 2010. do 2018. godine.

„Otprilike se držimo preuzete obaveze, tako da godišnje jedan posto finalne potrošnje energije uštedimo“, navodi Banjac.

Ministarstvo energetike je preko budžetskog fonda za energetsku efikasnost do sada plasiralo oko 500 miliona dinara za sanaciju 70 objekata po gradovim i opštinama.

„Svaki sanirani objekat troši 40-50 procenata manje energije nego što je prethodno trošio“, dodaje Banjac.

Pri izgradnji novih objekata u Srbiji poštuju se standardi energetske efikasnosti koje je propisalo Ministarstvo građevine, navodi banjac i dodaje da se u suprotnom ne dobijaju upotrebne dozvole.

Kod rekonstrukcija zgrada uslov je, kaže, da se za dva energetska razreda unapredi objekat.

„Na osnovu tih aktivnosti postižemo prilično dobre rezultate koji i dovode do jedan posto uštede u finalnoj potrošnji godišnje“, kaže Banjac.

Najveći potrošač energije u Srbiji, sa 40 procenata, su domaćinstva a Banjac vidi tu i najveći potencijal za uštedu i energetsku efikasnost.

Ministarstvo radi na osnivanju Fonda za energetsku efikasnost kao nezavisne institucije koji bi po evropskom modelu bio usmeren na podršku građanima u energetskoj sanaciji njihovih objekata.

Finansiranje tog Fonda obezbeđeno je preko naknade za energetsku efikasnost koja se naplaćuje svima koji troše energiju.

Taj novac je, kaže, osnova za finansiranje projekata energetske efikasnosti.

„Novi Fond bi bio okrenut građanima, da od tog novca kroz subvencije dobiju delimično bespovratna sredstva, ili kroz veoma dugoročne kredite da dobiju povoljno novac da urade energetsku sanaciju objekata, kao i zamenu termotehničkih sistema u njima“, kaže on.

Procene su da bi Fond godišnje prikupio oko 10 miliona evra od naknada a od EU bi se bespovratno dobilo još toliko novca za energetsku efikasnost.

Na pitanje da li se dovoljno preduzima u polju energetske efikasnosti, Banjac kaže da na nivou države analize pokazuju da je sasvim dovoljno da se nastavi sa godišnjim uštedama od jedan odsto finalne potrošnje.

„To na prvi pogled izgleda malo, ali se uštede tokom godina kumuliraju „, kaže Banjac.

Kod građana cena energenata diktira odnos prema energiji, kaže on i dodaje da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi.

„Dok god je ona tako niska, nećemo imati odnos da bi trebalo da je štedimo“.

Uprkos obavezi iz Zakona o energetskoj efikasnosti, većina daljinskih gradskih sistema grejanja po Srbiji, kaže, uslugu naplaćuju po kvadratnom metru, a ne po potrošnji.

„Tako da ni tu građani nisu zainteresovani da ulažu u mere energetske efikasnosti na svojim objektima jer će troškovi za grejanje ostati isti“, kaže Banjac.

Kaže da ide u dobrom pravcu uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta, da sada postoji za veću industriju, gradove i opštine, i komplekse zgrada u javnom vlasništvu.

„Obučili smo energetske menadžere i oni nas sada informišu šta su planirali da urade i koje mere energetske efikasnosti su primenili da bi štedeli“, rekao je Banjac.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.