Delez decenijskim rastom doprineo razvoju i promeni Srbije

BEOGRAD – Kompanija Delez Srbija ima održiv rast i odlične finasijske performanse i primer je dobre poslovne strategije u našoj zemlji, ocenio je danas vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović.

Na predstavljanju studije o makroekonomskom i socijalnom uticaju poslovanja kompanije Delez Srbija na privredu, Ranđelović, koji je koautor ovog rada sa profesorom Draganom Lončarom, istakao je da su odlične finansijske performanse posledica relativno velikih investicija, dobre kadrovske politike i programa korporativne društvene odgovornosti.

Delez Srbija u 2020. godini imao je gotovo 980 miliona evra poslovnih prihoda što je oko dva posto BDP-a Srbije, dok je u periodu od 10 godina ova kompanija ostvarila rast bruto dodate vrednosti po 10 posto godišnje, što je gotovo duplo brži rast u odnosu na istu kategoriju na nivou države i sektoru trgovine na malo.

Navedeno je da je Delez do sada investirao više od 320 miliona evra, a da su u godini korona krize investicije bile 33 miliona evra u osnovna sredstva.

Govoreći o pozitivnom doprinosu budžetima, Ranđelović je naveo da je Delez Srbija za 10 godina uplatila više od 413 miliona evra, i to veći deo na doprinose socijalnog osiguranja, poreze na zarade i PDV.
On je ocenio da je Delez dala značajan doprinos razvoju sektora trgovine na malo a uspela uprkos povećanju konkurencije da zadrži poziciju lidera.

Za deceniju Delez je povećao broj direktno zaposlenih za trećinu te ih je sada 13.000 a ostvaren je prosečni rast zarada za period od 60 procenata

Dugoročne ugovore o saradnji ova kompanija ima sa 80 porodičnih kompanija, radi sa 560 dobavljača u lancu i preko njih ostvaruje dodatni uticaj na još 16.000 zaposlenih.

Ranđelović je kao primere društvene odgovornosti naveo pad upotrebe plastičnih kesa za 89 posto u tri godine, investicije u projekte ka smanjenju emisije štetnih gasova što je donelo ušedu od oko 30 miliona dinara, preko 55.000 tona otpada i bateterija koje su preko ove mreže poslate na reciklažu.

Naveo je i da je Delez Srbija donirala 60 posto ukupne hrane koja preko programa Banka hrane stiže kao pomoć od 9.000 korisnika u Srbiji, kao i da je u dva olimpijska ciklusa podržavala Olimpijski tim Srbije.

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović istakao je da je država tokom korona krize kao jedan od akcenata odredila i podršku privatnom sektoru, a da Delez Srbija tu podršku nije koristila što svedoči o snazi kompanije.

Istakao je zadovoljstvo što će Delez nastaviti da investira u Srbiju i naveo da je direktne održavanjem zaposlenost od 13.000 ljudi i uticajem na zaposlenost kod dobavljača pomogla da se prebrodi kriza a ljudi imaju posao i sigurnost.

“ Delez zapošljava u Srbiji iz svih profesijama, što se posebno vidi sa ulaskom u digitalni svet trgovine. Bitno je da imamo takve kompanije koje utiču da zaživi konkurencija“, rekao je on i dodao da je ta kompanija lider koji uči druge.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je u prethodnom korona periodu država bila faktor stabilnosti a da se sada iz očekivanja privrednika vidi da bi ovaj kvartal mogao da bude prekretnica i oslobodi novu energiju privrednog rasta.

Naveo je da je državna pomoć privatnom sektoru tokom korone u Srbiji stizala 5-6 puta brže nego u Nemačkoj što je uticalo na očuvanje stabilanosti.

Kao veliki doprinos Deleza Srbija u desetogodišnjem razvoju on je naveo transfer znanja kroz stvaranje dobavljačkih baza, uvođenje standarda, i digitalnih alata.

„Tako se postiglo da naše kompanije mogu da budu deo digitalnog savremenog sveta proizvodnje. To je veliki doprinos – softpauer, jer sada naši dobavljači mogu da igraju svoju utakmicu bilo gde“, rekao je on.

Dodao je da je impresioniran na koji način je Deleze uticao na modernizaciju znanja dobavljača koji su postali moderni i održivi.

Čadaž je maloprodajne lance uporedio sa vodovodom jer je džaba dobre vode ako nema vodovodne mreže.

„Vaši sistemi su od suštinske važnosti za proizvođača i potrošača, a bitno je da ljudi kod nas shvate sistem, da odluka da kupe neki proizvod u nekoj prodavnci, utiče i na vrtić u koje ide dete i kakvim se putem vozi“, rekao je on i zahvalio se Delezu na podršci projektu Čuvarkuće.

Čadež je ocenio da je na sadašnjoj generaciji uloga da društvene odnose kompeticije odnosno takmičenja prevede na novi nivo kooperacije.

On je ocenio da su održivost i društveno odgovorno poslova već postali glavno obeležje svakog biznis plana.

Generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr istakao je da postoji i dalje velika šansa za raste te kompanije u Srbiji.

„Povećali smo ulaganja u 2020. godini, a ove godine biće još više. Verujemo da ovde imamo veliku priliku. Volimo da ne budemo samo u prodavnicama, već da ostvajamo i druge oblasti, a i Srbija je spremna za savremenije okruženje“, rekao je on.

Najavio je otvaranja 40-60 prodavnica godišnje, razvijanje ekomerc i etrgovinu, i digitalni razvoj na polju robotike a za sve to biće pronađen dobar kadar u Srbiji.

„Želimo da ostanemo lideri u klasičnoj maloprodaji, i da ponudimo ljudima da kupuju preko interneta. To u Srbiji ne postoji na nivou koji mi želimo da uvedemo“, rekao je on.

Ocenio je da je Delez spreman za sadarnju sa državom kako bi se realizovao potencijal i svi proizvodi dobavljali iz Srbije.

„Srbija ima zemljište i treba da stvorimo strukturu, a to moramo da radimo sa vladom, da svi sveži proizvodi budu iz Srbije. Mora da se uloži u poljoprivredu, posebno u pakovanja kod proizvođača. Spremni smo mnogo da uložimo u to, to je velika prilika“, rekao je on.

Direktor je rekao da se Delez Srbija trudi da ljudi vole da rade za njih i traže način da zaposleni uravnoteže privatni i poslovni život, te se pokušava da radna nedelja prodavaca bude pet dana.

„Verujemo u rast u Srbiji i rast Srbije. Kao lider, a osećamo se kao lokalna kompanija, želimo da razvijemo lokalne biznise, da sve proizvodimo lokalno. Da zajedno sa vladom tu napravimo veliki korak, i da to sada konkretizujemo“, rekao je on.

Dodao je da će Delez nastaviti sa ulaganjima i u razvoj ljudi u Srbiji, kao i u saradnju sa fakultetima, kako bi ovde ostvario svoje planove u digitalizaciji i robotizaciji poslovanja i imao zdravo poslovanje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.