U trendu

Đukić: Mala verovatno da se kolaps banke Silicijumske doline prelije na Evropu

BEOGRAD – Ekonomista Mališa Đukić ocenio je danas da je malo verovatno da kolaps banke Silicijumske doline (SVB) izazove veće turbulencije na svetskom nivou, jer za razliku od krize 2007-2008. godine danas postoje mehanizmi za reagovanje u takvim situacijama.

Đukić je za Tanjug rekao da su se, kada je bankarski sektor u pitanju, od 2008. godine mnoge stvari promenile na bolje.

„Naučeno je na greškama i uspostavljeni su mehanizmi koji tada nisu postojali, a koji imaju za cilj da, ukoliko se nešto ovako desi, imate mogućnost da mnogo brže i lakše reagujete“, naveo je Đukić.

Naglasio je da je 2008. godine najveći problem bila činjenica da je bankama koje su propadale pomoć bila finansirana iz budžeta, novcem poreskih obveznika, odnosno dodatnim zaduživanjem, što je povećalo dugove zemalja u Severnoj i Južnoj Americi i Evropi i stvorilo, kako je naveo, „dodatnu omču oko vrata privredama tih zemalja i usporilo privredni rast.“

„Za razliku od tadašnjih perioda sada postoje posebni fondovi odnosno mehanizmi koji se finansiraju naknadama banaka. Ne novcem poreskih obveznika, a sami fondovi za osiguranje depozita, odnosno za restruktuiranje banaka koje imaju probleme sa poslovanjem, mogu se iskoristiti onda kada postoji neki problem odnosno neki ovakav scenario“, naglasio je Đukić.

Istakao je da su američko Ministarstvo finansija i korporacija za osiguranje depozita SAD kao i Centralna banka brzo reagovali i garantovali korišćenje novca kompanijama koje su imale otvorene račune u SVB i na taj način omogućili neometano funkcionisanje kompanijama i spreče dalju lančanu reakciju.

„Zvučiće neverovatno, ali činjenica je da je ova banka ulagala u najkvalitetniju imovinu. Bezrizične obveznice, u obveznice države s jedne strane. A s druge strane spletom okolnosti je bila izložena brzom povlačenju depozita. To su dva ključna razloga njihovog bankrota“, rekao je Đukić.

Naglasio je da je rano je izvoditi zaključke, na koji način će situacija sa bankom Silicijumske doline uticati na globalno tržište novca, jer se trenutno sprovode detaljne analize izloženosti riziku, odnosno izloženosti svih onih koji su ulagali u ovu ili slične banke.

Kazao je da se posledice već vide jer postoje uzročno posledične veze između Evrope i SAD koje se ogledaju u padu cena akcija banaka u Evropi i uopšte pada vrednosti indeksa kompanija u Evropi.

„Dakle taj efekat je već utico na Evropu. I sad u kojoj meri i na koji način još uvek je rano izvoditi zaključak. Sprovode se analize tako da ćemo videti u toku ove nedelje“, rekao je Đukić.

Naglašava da u Evropi postoje mehanizme koji za svrhu imaju reagovanje i saniranje posledica ovakcih situacija.

„Vrši se analiza banaka koje su u sličnoj situaciji i koje potencijalno mogu da zapadnu u poteškoće i sagledavaju se načini da se njima brzo reaguje“, kazao je Đukić.

Kako je ocenio, u ovom slučaju je i psihologija imala veliku ulogu, jer u situacijama u kojima banke imaju određenih problema, potrebno je vreme kako bi se te situacije sanirale

„Ako postoji strah i panika i brzo se povlače depoziti onda nemate vremena. Da su imali vremena verovatno bi našli rešenje i verovatno ne bi došlo do zatvaranja banke“, rekao je Đukić.

Kazao je da je specifičnost banke Silicijumske doline to što su njeni klijenti bili mahom kompanije u sektoru inovacija koje su bile jako profitabilne, ali su se bavile potencijalno rizičnim poslovima.

Naglašava da je jedan od problema sa kojima su se te kompanije suočile izazvan i činjenicom da su mnoge imale otvoren račun samo u SVB.

„To je stvorilo problem kompanijama koje su imale otvoren račun samo kod njih. Za razliku od scenarija u kome otvarate račune u više banaka, pa ako postoji problem u jednoj imate račun u drugoj. Raspoređivanje u dve korpe znači ne držite sve na jednom mestu nego na dva različita mesta. I to vam smanjuje neke rizike“, naveo je Đukić.

Kada je reč o Srbiji, Đukić je objasnio da ne postoje banke tog tipa i da postoje mehanizmi osiguranja depozita

„Nemamo takvu strukturu poslovanja, tako da ne možemo ni praviti tu vrstu paralele. Naši pokazatelji navode na zaključak da ne postoji takva vrsta rizika, odnosno potencijalnih problema. Ali generalno, ako gledate sa aspekta rizika, raspoređivanje sredstava na više izvora i mesta bolje je nego da držite sve na jednom mestu“, objašnjava Đukić.

Naglasio je da se kod osiguranja depozita obično misli na osiguranje depozita građana do određenog iznosa.

„Međutim kada govorite o novcu kompanija on nije nužno osiguran i tu može da nastane problem. Ako imate veliku kompaniju sa velikim prometom, prihodom i velikim brojem zaposlenih koja ima račun samo u jednoj banci tu nastaje potencijalni problem“, rekao je Đukić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar