Djukić: Poremećaji na globalizovanom finansijskom tržištu pogadjaju indirektno i tržište …

U globalizovanom svetu poremećaji na finansijskom tržištu pogadjaju indirektno sve, uključujući i lokalno bankarsko tržište u Srbiji, rekao je danas ekonomista Djordje Djukić za Betu, povodom naglog pada likvidnosti dve banke u SAD i jedne u Švajcarskoj.

„Bez obzira što su evropske banke, koje dominiraju u Srbiji, visoko likvidne jer je pokrivenost visoko likvidnom aktivom 150 odsto, što je daleko iznad minimalnih 100 odsto, a sigurnosni ‘nivoa jedan kapitala’, u vidu običnih akcija (CET-1) je mnogo veći i za najveće evropske banke iznosi u proseku 15 odsto, dakle tri puta je viši nego tokom globalne finansijske krize, 2008., što ukazuje da su ti fundamentalni faktori dobri, ali ono što se u ekonomiji ne može kontrolisati je strah i panična reakcija deponenata“, rekao je Djukić.

Američka Banka Silicijumske doline (Silicon Valley Bank – SVB) i švajcarska Kredi Svis prošle nedelje preko noći su postale nelikvidne zbog niza loših investicionih odluka i straha klijenata koji su u panici dizali štednju. SVB banka je 16. po veličini u SAD i kreditirala je početnike u poslu, a Kredi Svis je duga po snazi banka u Švajcarskoj.

Djukić je rekao da je informacija da je švajcarska Nacionalna banka intervenisala sa 50 milijardi franaka, kako bi spasla Kredi Svis, samo delimično primirila tržište, a ključno pitanje je šta će Evropska centralna banka (ECB) da uradi na planu podizanja kamatne stope.

Svi ti poremećaji, kako je rekao, su vodili ka očekivanjima tržišnih aktera da jučerašnje povećanje kamatne stope ECB-a bude manje – za 25 baznih. To se, prema njegovim rečima, nije desilo, pa je zbog visoke stope inflacije i u februaru 2023. od 8,5 odsto, ECB ipak povećala ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena.

„Nemam iluziju da će inflacija moći brzo da se obori na ciljani nivo od dva odsto, možda 2025. godine“, rekao je Djukić.

Dodao je da je taj indirektni efekat itekako vidljiv, pri čemu sporije povećanje kamatne stope ECB-a u odnosu na Američke federalne rezerve (FED), a svi indikatori pokazuju da će FED nastaviti sa agresivnim povećanjem kamatne stope, značiti da će dolar jačati i da će svi dužnici u toj valuti trpeti udare tog efekta „s one strane okeana“.

On je rekao da je generalizacija zaključaka besmislena zato što su pojedinačne banke različito kapitalizovane.

„Mislim da monetarne vlasti moraju da postavljaju kriterijume tako da banke treba da budu nadprosečno kapitalizovane, a jedan od mehanizama koji sam predlagao, a koji nije usvojen u Srbiji je da se uvede rizična premija na ime osiguranja depozita i da banke koje su manje kapitalizovane, a ispunjavaju uslove za rad, plaćaju progresivno veću premiju za osiguranje depozita“, rekao je Djukić.

Time se, prema njegovim rečima, favorizuje konzervativna uprava banaka koje dobro vode računa o nepredvidivim rizicima u uslovima kada panika može, bez obzira na zdrave fundamentalne faktore, da uzme danak time što bi štediše navalile da podižu štedne uloge.

Nikad se, kako je rekao, ne sme tvrditi da dogadjaji s one strane Atlanskog okeana ne utiču na Srbiju, oni svakako utiču preko evropskih banaka, samo je pitanje intenziteta.

Zato je, kako je ocenio, važna preventivna kontrola banaka od strane centralne banke koja ima u svojim rukama sve alatke, a blagovremenim otkrivanjem žarišta nelikvidnosti ili manjka kapitala može se zahtevati od akcionara da je dokapitalizuju, odnosno povećaju kapitalnu bazu.

Djukić je rekao da je SVB banka klasičan primer lošeg upravljanja kamatnim rizikom i da je preventivna kontrola od strane regulatora u potpunosti zatajila.

Istakao je da je intervencija FED-a i Federalne korporacije za osiguranje depozita u SVB banci bila munjevita i uspešna i svi deponenti, ne samo oni koji su osigurani na 250.000 dolara nego i neosigurani mogu da povuku depozite.

To je, kako je rekao, bila mini kriza, ali da američke vlasti neće dozvoliti da se širi.

Promena Bazela II (pravila koja omogućavaju bankama bolji uvid u rizik), nakon velike finasijske krize bila je, kako je ocenio, u cilju da se buduće krize onemoguće da se zadire u budžetska sredstva za pokriće gubitaka privatnih institucija.

„Cenu krize banaka moraju da plate akcionari, vlasnici obveznica koji nisu bili svesni rizika, a kod SVB i Kredi Svis omanuli su i regulatori i preventivna kontrola“, rekao je Djukić.

Dodao je da je odgovornost uprava banaka ekstremno velika, a da ljudi olako prihvataju te funkcije.

Uprave banaka treba da se, kako je rekao, sukobe sa akcionarima kada je reč o trci za profitom i da vode računa o odbrambenim mehanizmima, uključujući visoku likvidnost, visoku kapitalnu bazu, visoka rezervisanja za potencijalne gubitke.

„Nije tačno da prilagodjavanje bazelskoj regulativi automatski omogućava sigurno upravljanje rizicima, iako je sa pompom najavljivan Bazel III koji je unapredio regulativu posle gorkog iskustva globalne krize, ali vidimo da praksa ide ispred regulatora i regulator bude često zatečen time zato što ne razume procese i potencijalne rizike kod pojedinačnih, pre svega najvećih banaka, ili uprave banaka imaju manjak znanja“, rekao je Djukić.

Istakao je da se oduvek protivio principu privatizacije ekstremno velikih profita banaka tokom „buma“ na tržištima, a socijalizaciji njihovih gubitaka u vreme krize.

Dodao je da nije siguran da poreski obveznici neće i sada platiti cenu nelikvidnosti tih banaka, ako ne bude dovoljno stečajne mase, jer je SVB banka praktično propala i pašće na teret poreskih obveznika pošto je američko Ministarstvo finansija obezbedilo fond da se interveniše radi povećanja likvidnosti u toj privatnoj banci, nastaloj u najbogatijem delu SAD, na podlozi moćnih startap i hajtek kompanija.

Na kraju, sa rastom kamatnih stopa, cenu će, prema njegovim rečima, platiti novi korisnici kredita.

Pad likvidnosti te banke, kako je rekao je zbog objedinjavanja negativnih faktora u jednom trenutku, FED drastično povećava kamatne stope, a ta banka je kupovala visokokvalitetne obveznice i kad su deponenti krenuli da povlače depozite ispostavilo se da, ako bi banka prodala portfelj dugoročnih državnih i drugih hartija od vrednosti da bi zabeležila velike gubitke, jer je nastupio period rastućih kamata i banka se našla u makazama kamatnog rizika i rizika nelikvidnosti.

Aktiva te banke je, prema njegovim rečima, 200 milijardi dolara, što nije velika suma za američki finansijski sistem, ali bez obzira na to, stampedo podizanja depozita je u jednom trenutku zahtevao 40 milijardi dolara.

„Logično je u ovom trenutku očekivati od banaka na domaćem tržištu da se uzdrže od daljeg rasta kreditnih plasmana. U takvim krizama banke se primire i čekaju da se tržište stabilizuje“, rekao je Djukić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.