U trendu

Dug vraćamo – dugom

Srbija se u poslednje vreme zadužuje po rekordno niskim kamatama.

Podsećanja radi država je krajem januara prodala 150 miliona evra državnih obveznica denominovanih u evrima na rok od 20 godina, po stopi prinosa od tri odsto, a sprema se i emisija dugoročnih obveznice denominovanih u dinarima od 100 milijardi dinara na rok od 12 godina. Tek će se videti kolika će kamata biti u tom slučaju.

Dobra vest je svakako i to što je javni dug pao na 48,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a dužni smo oko 24 milijarde evra.

Međutim, dug u apsolutnom iznosu od te 24 milijarde evra se ne smanjuje i to godinama. Od 2015. godine. Pa kako to da nivo duga ostaje isti, a da je u relativnim iznosima, mereno prema bruto domaćem proizvodu, smanjen. I zašto, mereno milijardama evra, nismo smanjili iznos javnog duga kada nam je državna kasa tri godine zaredom u suficitu, odnosno ima viška para u njoj.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je udeo javnog duga u BDP-u smanjen zbog realnog rasta BDP-a i jačanja dinara. Po ta dva osnova javni dug je smanjen sa oko 70 na oko 50 odsto BDP-a. Po njegovom mišljenju aktuelno zaduživanje većim delom namenjeno je refinansiranju starih dugova, a manjim deficitu ako ga bude do kraja godine.

– Zaduživanje radi vraćanja dugova nije problematično i to rade i druge zemlje pogotovo kada su aktuelne kamate povoljnije od starih i treba iskoristiti prednost da se stari dug refinansira pod povoljnijim uslovima. Udeo javnog duga sada nije visok i ne povećava se, već stoji na te 24 milijarde evra. A razlog što javni dug, uprkos suficitu, nije smanjen naniže mereno milijardama evra je taj što se država zaduživala za kapitalne transakcije. Na primer, za isplatu stranih akcionara Komercijalne banke dala je oko 250 miliona evra  – kaže Arsić.

On dodaje da postoji rizik da se udeo javnog duga u BDP-u poveća ukoliko se obistine najave o izvršenju velikog investicionog plana i porastu plata. Prvo bi to, kako on kaže, uticalo na povećanje deficita u državnoj kasi, a potom i na javni dug.

Analitičari Erste banke kažu da novu emisiju evroobveznica u vrednosti do dve milijarde evra očekuju u drugoj polovini godine.

– Nakon uspešnog plasmana emisije obveznica od jednu milijardu evra sredinom 2019. godine, posle kojeg je usledilo ponovno otvaranje tendera za dodatnih 550 miliona evra, Srbija razmatra mogućnost još jedne emisije evroobveznica ove godine, u vrednosti do dve milijarde evra. S obzirom na to da se pažnja vlade sada okreće predstojećim parlamentarnim izborima, ne očekujemo aktivnost pre druge polovine 2020. godine. Pored toga, ukoliko uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima ostanu povoljni, ne bismo se iznenadili ukoliko bi vlada odložila emisiju evroobveznica za kraj ove ili početak sledeće godine, nakon nove procene rejtinga zemlje, pošto se radi na dostizanju investicionog rejtinga – kažu u Erste banci.

Investicioni rejting zemlje omogućio bi uključivanje nove grupe investitora, koji isključivo ulažu u dugove zemalja sa investicionim rejtingom. Posledično, to bi podrazumevalo i veće poverenje pri ulaganju u Srbiju, niže i stabilnije nivoe prinosa, veću likvidnost koja prati instrumente za ulaganje, kao i nova dugoročnija izdanja instrumenata državnog duga.

Trenutno su osnovni finansijski i ekonomski pokazatelji Srbije dobri, a globalne monetarne politike još uvek relaksirane, tako da tržišta i dalje imaju pozitivan stav prema emisijama srpskih obveznica. Kada se radi o prinosima u dinarima, u poslednjem kvartalu prošle godine oni su ponovo pali za još od 20 do 40 baznih poena. Kriva prinosa u evrima takođe ima slični pad prinosa.

(Jovana Rabrenović, „Politika“)