U trendu

ECB: Američka politika pogurala globalnu upotrebu evra

FRANKFURT – Globalna upotreba evra porasla je prošle godine sa rekordno niskog nivoa, uglavnom zbog bega investitora iz dolara usled volatilnosti američke politike i strahovanja od rasta američkih kamatnih stopa, objavila je danas Evropska centralna banka.

Tražnja za evrom, drugom najrasprostranjenijom valutom na svetu posle dolara, pala je na istorijske minimume u poslednjoj deceniji, a njegov „kambek“ ukazuje na zabrinutost u pogledu američke politike i na rastuće poverenje u budućnost evrozone, koja je položila najteži ispit tokom svoje dužničke krize, prenosi Rojters.

Udeo evra u globalnim deviznim rezervama, emisiji dužničkih hartija, depozitima i kreditima u otplati je porastao, dok je njegova uloga kao valute za fakturisanje ostala uglavnom stabilna, saopšteno je iz ECB.

„Tu je prvenstveno reč o diverzifikaciji, o zaokretu od dolara, što pogoduje evru“, izjavio je član Upravnog odbora ECB Benoa Ker tokom prezentacije izveštaja, i dodao da je vidljiv napredak reformi i rastući prosperitet čak i na periferiji evrozone povećao tražnju za evrom.

U globalnim deviznim rezervama, udeo evra je porastao za 1,2 procentna poena na 20,7 procenata. Iako je ovo daleko iza dolara koji ima udeo od 61,7 odsto, to je istorijski najniži nivo za američku valutu.

Mada je dolar i dalje daleko najrasprostranjenija valuta u svetu, njegov tržišni udeo je neprekidno opadao tokom protekle decenije jer zemlje prelaze na transakcije u manjim valutama, kao što su japanski jen i kineski renminbi (juan).

U izveštaju ECB-a se navodi i da je zabrinutost zbog jednostranih američkih sankcija jedan od faktora diverzifikacije portfolija deviznih rezervi pojedinih centralnih banaka.

„Kina je smanjila udeo američkih državnih zapisa u svom posedu tokom 2018. godine, u uslovima eskalacije globalnih trgovinskih tenzija, i u to u iznosu od oko 60 milijardi dolara“, saopšteno je iz ECB.

U emisiji dužničkih hartija denominovanih u stranoj valuti, tržišni udeo evra je porastao za 2,5 procentnih poena na 22,7 odsto, jer je jači dolar, zajedno sa višim kamatnim stopama u SAD, izazvao zabrinutost zbog većih troškova servisiranja duga, posebno u ekonomijama u razvoju.

Tržišni udeo evra u globalnim kreditima povećan je za 0,8 procentnih poena na 19,3 odsto, dok je udeo u dnevnom trgovanju devizama porastao za 0,7 procentnih poena na 37,7 odsto, poručuju iz ECB-a.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike