EK predložila pravila za zajedničke strateške rezerve gasa
BRISEL – Evropska komisija je danas objavila pedlog pravila koja omogućavaju zemljama EU da zajedno kupuju strateške rezerve gasa, u okviru planova usmerenih na povećanje količine gasa u skladištima i uključivanje više niskougljeničnih gasova na mrežu.
Zemlje Evropske unije, uključujući Španiju, Grčku i Rumuniju, založile su se za zajedničku kupovinu gasa, navodeći da bit taj poztez pomogao da se povećaju zalihe, prenosi Rojters.
Cene gasa su poslednjih meseci porasle do rekdnih nivoa, čemu je doprinelo više faktora, između iostalog, visoka potražnju i manji izvoz iz Rusije od očekivanog.
Evropska komisija je na to odgovorila predlažući sistem po kojem bi operatori prenosnih sistema (TSO) zemalja članica mogli zajedno da kupuju strateške zalihe gasa, koje bi mogle da se koriste u vanrednoj situaciji velike nestašice.
Učešće bi bilo na dobrovoljnoj bazi, pri čemu zemlje članice prvo treba da obaveste Komisiju o tome i dostave podatke o količini gasa koju treba kupiti, o operativnim procedurama za aktiviranje snabdevanja u vanrednim situacijama i očekivanim troškovima i koristi.
Zemlje EU bi takođe trebalo da u informacije uključe i skladišta u svoje regionalne procene rizika sa snabdevanjem gasom, između ostalog i udeo stranog vlasništva u skladišnoj infrastrukturi, prema predlogu Komisije. Kada se identifikuju rizici, zemlje treba da razmotre mere, poput obaveze TSO za kupvinu strateških zaliha.
Zamenica španskog premijera Tereza Ribera rekla je novinarima da bi zajednička, a ne pojedinačna kupovina mogla da pomogne da se obezbede povoljniji uslovi kupovine na globalnim tržištima gasa.
Zvaničnici nekih drugih država EU su saopštili da ne očekuju da će njihove zemlje učestvovati u tom programu.
Predlog EK neće biti operativan u borbi protiv skoka cene gasa ove zime, i mogao bi da se suoči sa višemesečnim pregovorima između Evropskog parlamenta i zemalja članica EU, koje moraju da odobre pravila i koje nisu saglasne sa ulogom gasa u energetskoj tranziciji.
Ovaj predlog iziskuje okončanje dugoročnih ugovora pojedinačnih zemalja o fosilnom gasu do 2050. godine, što je datum do kojeg se EU obavezala da će dostići neto nultu emisiju gasova s efektom staklene bašte. Fosilni gas obezbeđuje otprilike četvrtinu energije u EU, od čega se 90 procenata uvozi.
Da bi priključili više niskougljeničnih gasova na mrežu, opreateri prenosnih mreža bi morali da adaptiraju sistem međudržavnih interkonektora na prihvat mešavine fosilnog gasa sa do 5,0 posto vodonika od 2025. godine, a operateri vodoničnih mreža bi morati da sarađuju na nivou EU kako bi se pomogao razvoj tog tržišta.
EU je saopštila da njena upotreba gasa mora da padne za 25 posto do 2030. godine, u odnosu na nivoe iz 2015. godine, kako bi ispunili klimatski ciljevi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.