Ekonomisti: Srbiji nedostaju domaće investicije za stabilan rast

Srbiji nedostaju investicije domaćih privrednika, a ulaganja u osnovna sredstva su nedovoljna da obezbede dugoročno stabilan rast, ocenili su danas autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

„Rast bruto investicija u osnovne fondove u prvom polugodištu je bio 8,2 odsto, što je bio glavni faktor tražnje u podsticanju rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP), dok je rast finalne potrošnje bio tri odsto. Medjutim, investicije u osnovne fondove, koje rastu dinamično, i dalje imaju nedovoljan udeo u BDP-u – manji od 20 odsto, što je znatno manje nego što je potrebno za dugoročan stabilan rast“, rekao je Stojan Stamenković na promociji novog broja MAT-a koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

On je kao drugi problem za održavanje rasta privrede naveo to što su strane direktne investicije u prvom polugodištu ove godine iznosile 1,93 milijarde evra, odnosno više od polovine ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva, što znači da su nedovoljne investicije iz domaćih izvora.

Kako je ukazao Stamenković, sve zemlje koje su obezbedile ubrzan privredni rast su imale veći udeo domaćih investicija u BDP-u nego što Srbija sada ima.

Srbija bi, po njegovoj proceni, morala da ima najmanje 25 odsto udela investicija u BDP-u i da dve trećine investicija budu iz domaćih izvora.

„Ako se zna da je visok deo gradjevinarstva u formiranju bruto dodate vrednosti, uz pad industrijske proizvodnje, može se postaviti i pitanje validnosti strukture ulaganja“, rekao je Stamenković.

Komentarišući podatak da je rast BDP-a u prvom polugodištu ove godine bio 2,9 odsto, a da je za celu godinu planiran rast od 3,5 odsto, Stamenković je rekao da su šanse da se ostvari ta prognoza jednake kao i da rast bude manji od planiranog.

„To zavisi od mnogo faktora, pre svega od toga kakva će biti kretanja u ekonomija zemalja EU, od efekata Bregzita, kao i od izvoza privrede Srbije, pre svega prehrambenih proizvoda“, rekao je on.

Urednik MAT-a Ivan Nikolić je rekao da su ohrabrujući podaci o medjugodišnjem rastu proizvodnje preradjivačke industrije u julu, a i da su prevazidjeni zastoji proizvodnje u oblastima koje su prvih šest meseci uslovile pad ukupne proizvodnje, poput hemijske industrije u kojoj su obavljani remonti.

Kako je istakao, dok je u junu medjugodišnji pad industrijske proizvodnje bio 6,1 odsto, a preradjivačke industrije čak 7,8 odsto, u junu je industrijska proizvodnja povećana za 3,7 odsto, a proizvodnja preradjivačke industrije za šest odsto.

Kumulativni medjugodšnji pad proizvodnje se zadržao i u periodu januar-jul ali je ublažen: kod ukupne industrije na 1,3 odsto, a kod preradjivačke na 1,4 odsto. Proizvodnja rudarstva medjugodišnje je smanjena za 1,2 odsto, a elektroprivrede za 0,5 odsto, naveli su autori MAT-a.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike