Ekonomska pitanja veći deo pregovora Srbije sa EU, ali se više govori o političkim
Ekonomska pitanja čine mnogo veći deo pregovora Srbije sa EU o pristupanju, ali se o njima govori neuporedivo manje nego o političkim, rečeno je danas u Beogradu na skupu o sedmom ciklusu izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) za period 2021-2023.
ERP je krovni ekonomski dokument koji za cilj ima unapredjenje upravljanja ekonomskim politikama i razvojem.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović rekla je na skupu da je ERP najznačajniji instrument za praćenje stanja u ekonomiji i da se kroz njega vide svi sektori, kako vlada namerava da ih razvija i koja budžetska sredstva su tome namenjena.
„Važno je da imamo što više ovakvih dokumenata koje javnost može da prati i koji privredi čine poslovanje izvesnim, ali taj dokument nikako nije zamena za strategiju razvoja Srbije koja treba da se donese i koja treba da bude uskladjena sa strategijama u EU“, istakla je Dragojlović.
Ona je dodala da, s obzirom da je EU najvažniji trgovinski partner, Srbija s njom uskladi propise, da teži istim ciljevima u digitalizaciji, inovacijama, ekologiji.
„Sve su to važni ciljevi koje je juče iznela i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen“ u govoru o stanju Unije, rekla je koordinatorka NKEU.
Dragojlović je rekla da dve trećine pregovora o pristupanju sa EU čine ekonomska poglavlja, ali „mi više od 90 odsto vremena provedemo u razgovorima o političkim kriterijumima“.
„Bez političke volje i pravne sigurnosti ne mogu da se sprovedu ekonomske reforme“, istakla je Dragojlović i objasnila da su i pitanja osnovnih prava i bezbednosti takodje i pitanja ekonomskih prava.
Na skupu je najavljeno skoro objavljivanje izveštaja o monitoringu ERP za 2019. koji treba da bude objavljen neposredno pred izveštaj EK o kandidatima, što se očekuje 6. oktobra, ako ne bude izmena.
Jelena Rančić iz NALED rekla je da je u okviru nezavisnog monitoringa za 2019. analizirano 13 reformi i da se radi na još dve, a sve te reforme su povezane s posledicama pandemije.
Ukazano je i na dobru saradnju Radne grupe za ERP koja okuplja ministarstva i institucije s predstavnicima civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice.
Verica Ignjatović, iz Ministarstva finansija, rekla je na skupu da ERP odslikava ono što se dešava u EU i da se taj program poklapa sa „evropskim semestrom“ koji koordiniše ekonomsku politiku u EU.
Kako je istakla, za ispunjenje osnovnih ciljeva ERP – jačanje konkurentnosti, privredni rast i rast zaposlenosti, najznačajnije su strukturne reforme.
ERP se tiče poglavlja 17 u pregovorima sa EU, kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu EU i kandidata za članstvo čija je svrha da pripremi zemlju za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koji se sprovodi u članicama EU („evropski semestar“).
Izrada ERP počinje u junu, kada Evropska komisija daje smernice kandidatima, a završava se u februaru sledeće godine, kada se dokument usvaja u vladi i šalje Evopskoj komisiji. Savet EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) razmatra ERP i usvaja preporuke za izradu novog.
ECOFIN je maja ove godine, zbog pandemije, dao Srbiji mnoge preporuke, uključujući mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje kapitalne potrošnje radi ubrzavanja rasta, smanjenje razlike izmedju bruto i neto plate.
Skup o ERP je održan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), NALED, Centar savremene politike (CSP) i EWB.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.