U trendu

Eliksir obezbedio i mazut, proizvodnja NPK neće stati

ŠABAC – Eliksir grupa investirala je u obezbeđivanje alternativnog mazuta za energetiku svoje proizvodnje pa ni eventualni prekid gasa neće ometati proizvodnju NPK đubiva u Srbiji, rekao je danas za Tanjug prvi čovek te kompanije Stanko Popović.

On je objasnio da su energetske potrebe za proizvodnju veštačkog đubriva kroz investiciju koja je trajala dva meseca i koštala milion evra sada prilagođene i mazutu.

„Mi smo se obezbedili, prešli alternativno i na mazut, tako da smo naše energetske potrebe prilagodili i gasu i mazutu. Ne daj bože da nema gasa, normalno ćemo raditi sa mazutom, i obezbediti dovoljno NPK đubriva“, rekao je on.

Popović kaže da bi za srpske prilike bilo super da se pokrene HIP Azotara u Pančevu, i dodaje da tu postoji rizik hoće li biti gasa, jer je on za pančevačku fabriku amonijaka i azotnih đubriva – sirovina.

On kaže da je srspka poljoprivreda snabdevena dovoljnom količinom veštačkog đubriva i dodaje da je prolećna setva skoro završene te da je NPK đubrivo primenjeno a da postoje i prelazne zalihe za jesenju sezonu.

„Što se tiče prihrane azotnim đubrivima tržište jako dobro snabdeveno, u prva tri meseca ušlo oko 200.000 tona“, rekao je on.

Navodi da su ukupne potrebe oko 400.000 tona, ali se to đubrivo uvozilo od jula prošle godine, a i nastaviće se sa uvozom pa će biti i prelaznih zaliha.

„Tržište je snabdeveno, i ostaće i prelazne zalihe i azotnih đubriva u Srbiji“, kaže Popović.

On ocenjuje da su na to pozitivno uticala i mere Vlade Srbije za liberalizaciju uvoza.

„To je olakšalo da dolazi azotno đubrivo iz drugih zemalja, pa je stiglo đubrivo iz Turkmenistana, Egipta, i drugih zemalja, iz kojih ranije nije dolazilo zbog carine od 10 posto koja je sada ukinuta“, objasnio je.

Dodaje da je rat u Ukrajini iskomplikovao snabdevanje ruskim đubrivom jer je snabdevanje za Srbiju tradicionalno preko luke Konstanca u Rumuniji koja je u EU.

„Iskomplikovalo se jer ruski brodovi ne mogu da uplove u EU luke. Smanjen je broj brodova koji mogu da voze rusko đubrivo. Brodovi pod ruskom zastavom ne mogu da uplove, pa se koriste se drugi. A jedan deo brodova ne želi da tovari u ruskim lukama“, objasnio je Popović.

Kaže i da postoje brodovi koji prihvataju rizik, što su obično kineski brodovi koji voze rusku robu, ali napominje da je cena transporta utrostručena, pa je cena prevoza iz Rusije, sa Baltika do Konstance došla sa 35 na preko 100 dolara.

Popović podseća da je u petom setu sankcija EU prema Rusiji, donešena zabrana uvoza ruskog đubriva, osim kvota koje će se deliti od 10. jula 2022. godine pa u narednih godinu dana.

„To je otprilike milion i po tona za celu EU, što je otprilike 50 posto ranijeg uvoza iz Rusije, kad su u pitanju NPK đubriva. Kako će te kvote biti podeljene po državama, kako će se zahtevi odobravati, da li će se do 10. jula desiti novi set sankcija, koji će možda potpuno eliminisati rusku robu, to sad teško da neko zna“, rekao je Popović.

Dodaje da uvoznici koji se oslanjaju na ruska đubriva sada moraju prihvatiti rizik, te da će možda imati poteškoća u snabdevanja, ili možda čak i potpuni prekid snabdevanja.

Što se cena đubriva tiče Popović kaže da je osnovna osobina tržišta sada voliativnost jer cene nisu stabilne ni na jednom niovu.

„Sada je urea u nekom vansezonskom padu pa je između 600 i 700 dolara ali to preko noći može ponovo da bude i 500 i 1000 dolara, koliko je već bila. Znači tržište je volativno, cena nije stabilna ni na jednom nivou“, kaže Popović.

Navodi da u sadašnjim prilikama na cenu utiču dogovori oko snabdevenosti i dostupnosti gasa u Evropi kao viškovi đubriva van EU.

Podseća da se i NPK i azotna đubriva koriste sezonski, u proleće i jesen, po mesec do dva dana.

„Sada postoje vansezonski uticaji jer oni kojima treba likvidnost malo spuste cenu. Ali posle maja i juna cene će opet rasti, jer hrana poskupljuje, a nema dovoljno đubriva kada se izbilansiraju svetske zalihe đubriva. Fali ga jer postoji zabrana uvoza ruskog i beloruskog đubriva“, rekao je on.

Popović kaže da će kroz proizvodnju Eliksira od 600.000 tona Srbija moći da pokrije svoje potrebe koje su oko 450.000 tona.

„Čak i da ne bude uvoza toga đubriva u Srbiju, imamo dovoljno za naše potrebe i izvoz“, poručio je.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar