Evropske državne obveznice zadržale vrednost, uz pad inflacije i rast cena

LONDON – Prinosi na evropske državne obveznice ostali su danas pri vrhu poslednjih raspona vrednosti, pošto je inflacija u evrozoni, prvi u nizu događaja koji mogu potencijalno da pokrenu tržište, smanjena treći mesec zaredom, iako je osnovni rast cena stabilan.

Sledeće što trgovci posmatraju biće odluka o Federalnim rezervama SAD, a nakon toga i sastanci Banke Engleske i Evropske centralne banke, prenosi Rojters.

Prinos na 10-godišnje državne obveznice Nemačke bio je na 2,29 odsto, što je porast od jednog baznog poena (bp) na dan, što predstavlja preokret u odnosu na raniji mali pad i zadržavanje blizu maksimuma u poslednje dve nedelje u ponedeljak od 2,325%, dok je italijanski 10-godišnji prinos pao je za 2 bp na 4,25%, što predstavlja malo smanjenje od najvišeg nivoa u poslednje dve nedelje u ponedeljak.

Glavna inflacija pala je na 8,5 odsto u januaru, što predstavlja pad sa 9,2 odsto u prethodnom mesecu i ispod predviđenih 9 odsto, dok je bazna inflacija, što uključuje cene hrane i goriva, porasla na 7 sa 6,9 odsto, prenosi agencija.

„Ako pogledate reakciju tržišta, izgleda kao da se ono oporavilo samo kada je reč o štampanju, tako da su prinosi pali, a čim smo dobili podatke o prinosima, ono se vratilo na staro“, ocenio je menadžer za investicije u investicionoj kompaniji Egon Eset Menadžment.

Nemilosrdni tempo povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke doveo je do značajne rasprodaje globalnih državnihi obveznica 2022. godine, što je podiglo prinose, koji se kreću suprotno od cena, na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina.

Tržišta novca pokazuju da trgovci očekuju da Federalne rezerve povećaju stope sa trenutnih raspona od 4,25 do 4,50 odsto za samo 25 baznih poena.

Iako su predsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel i njegove kolege u više navrata izražavali zabrinutost zbog stabilnosti inflacije, privrednici ne očekuju više od nekoliko manjih povećanja zbog kojih će kamatne stope dostići vrhunac od oko 4,9 odsto do juna.

Kako navodi Rojters, dvogodišnji doprinos nemačkog trezora, koji bolje reaguje na promene u očekivanjima za kamatne stope i inflaciju, bio je stabilan na 2,65 odsto, dok su italijanski dvogodišnji prinosi pali za 2 bp na 3,24 odsto.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.