FAZ:Zajedničkim tržištem na Z.Balkanu prevazići konflikte

FRANKFURT – Uvođenje „četiri slobode“ i zajedničkog trzišta na Zapadnom Balkanu vodi ovaj region ka priključenju evropskom tržištu, ističe nemački dnevnik „Frankfurter Algemajne Cajtung“ (FAZ).

Ranije je budućnost Balkana bio u EU, ali je ta budućnost sada prošlost, jer Unija za mnogo godina neće primati nove članice, konstatuje list i dodaje da obećanje iz Soluna, gde je tadašnji predsednik Evropske komisije Romano Prodi, okarakterisao članstvo balkanskih država kao nepovratan proces, ne može da se ispuni.

Sa šest država Balkana EU bi imala 33 članice, što, zbog sposobnosti na odlučivanje, ne odbija samo Pariz.

„U politici i pre svega u privredi Balkana ta poruka je odavno stigla. Sada tamo slede druge koncepte kako bi bili što je moguće bliži EU. Primer za to je saradnja privrednih komora regiona pod imenom „ Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana“, u kojem se nalaze Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, sa ciljem da da ekonomskim putem postignu ono što politički često ne uspeva, a to je prevazilaženje granica i konflikata“, podvlači „FAZ“.

Zbog toga, dodaje list, ta institucija, kao zajednička privredna komora regiona, bavi se samo ekonomskim pitanjima, a to je vidljivo pre svega što Srbija i od Beograda nepriznato Kosovo učestvuju ravnopravno u toj iniciajtivi, koje su Beograd i Priština i pokrenuli.

„Od osnivanja 2017. godine naš Forum ukazuje na prednosti regionalne saradnje naših država“, rekao je za ovaj list predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je i predsedavajući Komorskog Investicionog foruma.

Čadež, kako konstatuje „FAZ“, ima dobar radni odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i važi kao pragmatičar.

List navodi da od Čadeža ne mogu da se čuju nacionalističke izjave u vezi Kosova, kao što se to može čuti od mnogih beogradskih političara. Kao srednjoročni cilj Komorskog investicionog forma naveo je udruživanje šest država u jedno trzište, što se ne može pomešati sa regionalnim trgovinskim sporazumom CEFTA, koje postoji od 2007.

„Uz svo poštovanje za ranije pokušaje, to je sneg od juče“, kaže Čadež.

Prema njegovim rečima sada se ne radi o međusobnim trgovinskim sporazumima, već o tome da se stvori zajedničko tržište sa oko 18 miliona stanovnika, više nego što pojedinačno ima većina zemalja EU.

Region, u kojem bi granice između Srbije, Kosova, Crne Gore i Albanije bile nevidljive kao prelazi između Nemačke i Belgije treba da bude „sneg od sutra“ na Zapadnom Balkanu, konstatuje „FAZ“, te dodaje da će onaj ko poznaje aktuelne formalnosti na granicama moraće da prizna da je potrebna hrabrost za realizaciju tih namera, kao što je to nekada bila ideja da se sve granice između Nemačke i suseda ukinu.

List prenosi Čadežove reči da je glavni cilj Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana je da u politici i društvima lobira za uvođenje „četiri slobode“ u regionu, a to su sloboda protoka robe, kapitala, usluga i radne snage.

„To je istovremeno najbolji način da se pravim reformama približimo EU“, kazao je Čadež i istakao da je stvaranje zajedničkog tržišta samo etapni cilj.

Udruživanje treba da se sprovede po uzoru i standardima EU, u isčekivanju da države koje učestvuju, ako ispune sve preduslove, dobiju i pristu tržištu EU sa svojim ogromnim potencijalom, a to bi prema Čadežu moglo biti moguće veoma brzo, dodaje „FAZ“.

Državama Zapadnog Balkana to ponuditi je i u interesu EU, jer realnim i isplativim ciljevima Brisel može povratiti uticaj u regionu, koji su značajno izgubili. Pripadnost zapadnobalkanske šestorke evropskom trzištu je udaljeni cilj, a trenutno i etapni cilj regionalnog tržišta čini se još ambicioznim.

Pojedinih napredaka je već bilo ,konstatuje se, i skreće pažnja da su se 2019. države Balkana dogovorile da, po uzoru na EU, ukinu roming, ali da na putu do zajedničkog tržišta ostaje još mnogo posla, na primer međusobno priznanje dokumenata, veterinarskig sertifikata i drugih.

Prema uzoru na EU ta dokumenta treba da se ujednače kako bi se smanjilo čekanje kamiona na granicama, pre nego što se kontroni punktovi budu na kraju kompletno ukinuli.

Čadež je ukazao i na prednosti regiona koje su prošle godine bili vidljiviji nego ranije, a to je – geografska blizina EU.

„Pandemija je mnogim zapadnoevropskim koncernima pokazala fragilnost globalnog lanca isporuke. Umesto da proizvodnju iz Azije vrate u zapadne zemlje gde su visoke plate, Balkan bi se mogao ponuditi kao atraktivnije rešenje. To pokazuju i investicije evropskih kompanija u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana proteklih godina“, rekao je on.

U svakom slučaju, kaže, radiće se na tome da se politički konflikti regiona prevaziđu projektom zajedničkog tržišta, po uzoru na EU, čijem zajedničkom tržištu se nadaju priključiti.

To je dug put, ali u dogledno vreme realističniji od pregovora na dosadašnji način o članstvu EU, koji, prema stanju stvari, može da se okonča uvek novim razočarenjima, zaključuje „FAZ“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.