Finansiranje privatnog sektora ka manjoj emisiji GHG gasova
BEOGRAD – Srbija je veoma podložna prirodnim opasnostima koje su posledica klimatskih promena, a najranjiviji su poljoprivreda, hidrologija, šumarstvo, zdravlje ljudi i biodiverzitet, te je neophodno uključivanje privatnog sektora, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije tokom panel razgovora „Put napred – privatni sektor u Srbiji i finansiranje klimatskih promena”.
Cilj panela je otvaranje dijaloga sa privatnim sektorom i nacionalnim zainteresovanim stranama o mogućnostima finansiranja za adaptaciju i za ublažavanje posledica klimatskih promena, saopštila je PKS.
Organizatori su FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Green climate fund (GCF) a panel je realizovan u projektu ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.
Srbija se međunarodno obavezala da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 9,8 procenata do 2030. godine.
Poređenje emisije je urađeno u odnosu na 1990. godinu a ovom obavezom Srbija je ostvarila pravo, i dobila mogućnost da koristi sredstva najvećeg svetskog fonda ,,Zelenog klimatskog fonda” (ZKF).
Savetnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede Igor Grabež istakao je da je sprovođenje ovog projekta izuzetno važno iz više razloga a pre svega kao izazov.
„Sama ideja klimatskog finansiranja nova je u Srbiji, posebno kada govorimo o uključivanju privatnog sektora. Procedura je drugačija i izuzetno zahtevna, ali ukoliko se savlada u startu, dalje je predvidiva i put je jasan” rekao je on.
Nacionalni menadžer projekta FAO Milan Popović istakao je da se radi na pripremi neophodne infrastrukture u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna našim institucijama i organizacijama.
,,Osim toga što pomažemo institucijama da prođu kroz prilično težak proces akreditacije, intezivno sarađujemo i sa privatnim sektorom analizirajući ulogu, potencijale i prepreke za učešće privatnog sektora u klimatskim akcijama“, rekao je on.
Dodao je da se radi na identifikaciji zainteresovanih strana iz privatnog sektora sa potencijalom da investiraju u akcije vezane za klimatske promene, te da je cilj panela da informiše o mogućnostima finansiranja.
Republika Srbija pripremila je Nacionalni program saradnje do 2025. godine sa Zelenim klimatskim fondom (ZKF) i prepoznala energetiku, poljoprivredu, vodne resurse i hidrologiju i šumarstvo kao prioritetne sektore.
Međunarodni konsultant za saradnju sa privatnim sektorom Riši Bašak istakao je da će klimatske promene uticaće na poslovanje u svim sektorima privrede Srbije.
„Imperativ je da privatni sektor investira kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama. Investicije mogu da dođu iz međunarodnih donatorskih fondova, kao i direktno iz državnih resursa i aktera iz privatnog sektora kao sufinansiranje ili samostalne investicije“, rekao je on.
Zaključeno je da su uticaji klimatskih promena sve veći i da postoji jasna potreba uključenja u strategije upravljanja rizicima privatnog sektora kao i da se lanci snabdevanja i proizvodni procesi učine otpornijim i klimatski neutralnijim.
Na konferenciji su govorili i Aleksandar Vesović, savetnik predsednika PKS, Danijela Božanić, Nacionalna tehnička savetnica, FAO, Jelena Nešić, Nacionalna ekspertkinja za privatni sektor, FAO i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
Naredna tri panela u ovom projektu biće održana 24, 27. i 28. juna u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.