Forum o vinogradarstvu: Proizvodnja treba da bude održiva i ekološka, da se čuva životna sredina

Proizvodnja u vinogradarstvu treba da bude održiva i ekološka, kako bi se očuvala životna sredina, autentični pejzaži i podstakao razvoj turizma, zaključci su diskusionog foruma „U susret agroekološkoj tranziciji u vinogradarstvu“ koji je održan danas u Kragujevcu.

Na skupu su predstavljene strategije koje su rezultat međunarodnog projekta „Ecovinegoals“, u kome učestvuje šest zemalja, uz finansijsku podršku Evropske unije, a osnovna ideja projekta je da se zaštite vinogradarske regije primenom održivih modela vinogradarstva.

Nosilac projekta je Razvojna agencija VEGAL iz Italije, a Razvojni biznis centar Kragujevac (RBC) je odgovorni partner u Srbiji.

„Jako je važno da vinogradarstvo što više uskladimo sa prirodom, da smanjimo broj prskanja i intenzivnih mera koje štete prirodnom okruženju i biodiverzitetu“, rekla je za Betu direktorka RBC-a Marija Stojadinović.

Ona je dodala da su, tokom projekta koji se sprovodi od 2020. godine, na osnovu istraživanja utvrđene mere i preporuke za lokalne zajednice u Srbiji za agroekološku tranziciju u vinogradarstvu.

„U Srbiji je pilot opština bila Topola. Istraživanja su pokazala da kod naših vinogradara i vinara dominira intenzivna proizvodnja, ali i pored toga postoje određene agroekološke prakse kao što su recimo drveni stubovi, ručno branje grožđa i slično“, rekla je Stojadinović.

Navela je da je rezultat projekta u Srbiji izrada tri lokalna akciona plana opštini Topola.

„Jedan se tiče primene agroekoloških mera, drugi se odnosi na očuvanje pejzaža i treći se tiče planiranja i donošenje odluka u dijalogu svih zainteresovanih strana“, kazala je Stojadinović.

Stručnjak na projektu Marija Jakovljević je navela da na području Topole dominira intenzivna konvencionalna proizvodnja sa „nula odsto“ organske proizvodnje u svim oblastima biljne proizvodnje.

Navela je da je plan da se u periodu od 10 godina intenzivnije pređe na agroekološku tranziciju.

„Što se tiče prirodnog aspekta, to podrazumeva veću brigu o zdravlju zemljišta, intenziviranje gajenja autohtonih sorti, adekvatno korišćenje resursa među kojima je i voda i smanjenje unosa pesticida“, rekla je Jakovljević.

Ona je ocenila da su u Topoli u ovome pronašli i interes pošto se vinski turizam u poslednjih pet godina duplirao, a opština je usmerena u tom pravcu razvoja.

Zamenik predsednika opštine Topola Mirko Radovanović je rekao da je projekat „Ecovinegoals“ veoma značajan za jednu od najvećih vinarskih regija u zemlji.

Opština je, kako je kazao, usvojila akcione planove u okviru projekta koji su podrška vinarskoj proizvodnji i razvoju vinskog turizma.

Naveo je da se na području Topole na preko 500 hektara gaje stone i vinske sorte grožđa, a da su proizvođači opredeljeni da zadrže tradicionalne recepte proizvodnje vina i gajenje autohtonih sorti.

Radovanivić je rekao da na ovom području ima 17 registrovanih vinarija, a da je još pet ili šest u izgradnji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.