U trendu

FS: Fiskalna kretanja u 2022. mozda bolja od predviđenih

BEOGRAD – Najvažniji pojedinačni elementi predloženog budžeta za 2022. definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, a kvantitativni ciljevi za većinu najvažnijih budžetskih stavki uglavnom su ispravno
odmereni, objavio je Fiskalni savet.

Predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih, naveo je Fiskalni savet u dokumentu Ocena Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Navodi se da su penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale pod kontrolom.

„Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom
švajcarskom formulom što je ekonomski načelno u redu (mada postoji prostor da se tokom 2022. dodatno unaprede određeni elementi ove formule). Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, nažalost, rezultat diskrecionih odluka vlade, a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru (kakav postoji u slučaju
indeksacije penzija)“, naveo je Fiskalni savet.

Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na dobrom, veoma visokom nivou.

Fiskalni savet napominje i da se i u 2022. nastavlja s dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada pošto je predviđeno smanjenje stope penzijskih doprinosa za 0,5 procentnih poena.

Kako je navedeno, budžet, međutim, pati i od određenih kvalitativnih slabosti koje se uglavnom ponavljaju iz prethodnih godina.

To je, na primer, nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Kancelarije za javna ulaganja, pojedine delove
subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor.

Ostao je sporan i pomenuti ad-hoc princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima – a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države. Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana
podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje, niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.

Nejasno je na osnovu čega su definisani prioritetni projekti državnih investicija koje su u 2022. veoma izdašne.

Energetska kriza kao mogući izvor fiskalnih troškova budžetom se potpuno previđa, primetne su i određene ad-hoc izmene poreske politike koje odstupaju od postulata dobre prakse i drugo, smatra Fiskalni savet.

Srbijagas će zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta, navode iz Fiskalnog saveta.

U uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio bi da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati.

Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak i Fiskalni savet procenjuje da bi gubici tog preduzeća zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.

„Uz moguće troškove energetske krize, budžetom takođe nisu planirane nikakve nove antikrizne mere za podršku privredi. Ova eventualna pomoć, ipak, ne bi smela da bude bilansno preterano značajna budući da su samo mali i specifični delovi privrede i dalje pod uticajem epidemioloških mera (npr. ugostiteljstvo). Mogući fiskalni rizik mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva. Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna, pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini“, naveo je između ostalog Fiskalni savet.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar