FS:Ostvarena važna promena ekonomske politike države

BEOGRAD – Rebalansom budžeta predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. ostvaren u budzetu.

Prvi put još od 2014. Vlada je predložila Narodnoj skupštini za usvajanje rebalans budžeta Republike kojim se dodatno povećavaju rashodi budžetskih korisnika navodi se u analizi Fiskalnog saveta, koju će predstavnici ove institucije sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Fiskalni savet je, istovremeno, pripremio i analizu „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet 2020. godine“, koju će predstaviti zajedno sa ocenom rebalansa na konferenciji za medije u četvrtak 3. oktobra.

Tokom 2019. naplata javnih prihoda bila je bolja od očekivanja, pa bi to (bez rebalansa) rezultiralo blagim fiskalnim suficitom umesto planiranog deficita.

Imajući to u vidu, Vlada je predložila rebalans kojim povećava budžetske rashode toliko da se godina ipak završi onako kako je prvobitno bilo planirano – s malim deficitom od 0,5 odsto BDP-a.

„Ovo jeste važna promena ekonomske politike u odnosu na prethodne cetiri godine kada su se bolji fiskalni rezultati uglavnom čuvali i koristili za otplatu i dodatno smanjivanje previsokog javnog duga, a ne za potrošnju, zbog čega su se sve godine od 2015. do 2018. završavale sa suficitom, ili s manjim deficitom od plana, i sa snažnijim smanjivanjem javnog duga od prognoza“, kažu u Savetu.

Fiskalni savet u Oceni predloženog rebalansa odgovora na dva pitanja.

Prvo, da li je opravdano da se rebalansom budžeta dodatno povećaju javni rashodi i pređe iz fiskalnog suficita (koji bi se desio bez novih rashoda) u mali deficit?

Drugo, da li su nova sredstva iskorišćena za ekonomski opravdane namene?

„Naše analize pokazuju da je pod određenim uslovima prihvatljivo da se višak sredstava u budžetu ove godine potroši“, navodi se u saopštenju.

Javni dug Srbije smanjen je na nešto iznad 50 odsto BDP-a i zemlji ne preti više
neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga – ali zato, dodaju, privredni rast u 2019. podbacuje.

„Zbog toga bi bilo u redu da se raspoloživa budžetska sredstva potroše, pre
svega, za efikasan podsticaj privrednom rastu. Glavni problem predloženog rebalansa,
međutim, je to što samo četvrtina novih sredstava ide na takve mere, tj. na izgradnju infrastrukture, pitanje je da li će se i to potrošiti, a novi rashodi Republike
najvećim delom odlaze na neproduktivne namene“, ocenjuju u Savetu.

Od predviđenih novih mera, ekonomski i fiskalno najneodgovornije je, smatraju preterano povećanje zarada u opštoj državi koje će u proseku premašiti 9,5 procenata i biti znatno veće od ostvarenog privrednog rasta, kaže se u saopštenju FS.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.