U trendu

FT: Srbija privukla 70 odsto svih grinfild projekata na ZB

LONDON – Zapadni Balkan je zabeležio 2018. godine najveći priliv grinfild stranih direktih investicija (SDI) u deceniji, od čak 9,36 milijardi dolara, pri čemu je lavovski deo, skoro šest milijardi, privukla najveća i najmnogoljudnija zemlja regiona – Srbija, piše portal fDi Intelligence, specijalizovani servis Fajnenšel Tajmsa.

Reč je o drugom najvećem prilivu grinfild stranih investicija na Zapadnom Balkanu od 2003. godine, od kada je ustanovljen servis fDi Markets za praćenje tih ulaganja, navodi se u tekstu.

Uprkos tome što je i dalje izvan Evropske unije, region je privukao 147 grinfild SDI projekata prošle godine, što je najveći broj u poslednjih šest godina, prema fDi Markets-u.

„Srbija, najveća država Zapadnog Balkana po teritoriji i broju stanovnika, predvodila je region 2018. godine sa rekordnih 5,98 milijardi dolara stranih ulaganja u 105 grinfild projekata“, ističe se dalje.

U tekstu se podseća da je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila na Forumu Zapadnog Balkana u organizaciji FT-a u junu ove godine, da je „Srbija u prvih pet meseci 2019. godine privukla 1,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je za 17 procenata bolje nego u 2018“.

„Mislim da je pred nama svetla budućnost jer nastavljamo sa strukturnim reformama“, rekla je tada Brnabić.

I dok je Srbija imala najveći udeo (70 odsto) u ukupnim grinfild projektima na Zapadnom Balkanu u 2018.godini, udeo Bosne i Hercegovine je iznosio 11,6 odsto, pri čemu je privukla četiri grinfild projekta manje nego godinu dana ranije.

S druge strane, kako se konstatuje, Crna Gora se dobro pokazala, privukavši rekordnih 11 grinfild SDI projekata.

Prema najnovijim podacima fDi Markets-a, Severna Makedinija i Albanija su od juna 2018. do maja 2019. privukle 184,4 miliona i 809,9 miliona dolara grinfild investicija, respektivno, pri čemu su Makedonci ostvarili rast od 200 odsto, a Albanci od 80 procenata u poredenju sa istim periodom prethodne godine.

Uprkos tome što su zemlje Zapadnog Balkana privukle znatno manje grinfild SDI projekata od rivala u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Evropi, rezultat tog regiona je veoma dobar imajući u vidu njegov udeo u globalnom BDP-u.

U analizi se navodi da je, i pored političkih tenzija koje su pogodile region od pada komunizma, nedavno došlo do pomaka ka većoj regionalnoj ekonomskoj integraciji i saradnji.

„Nedavna pozitivna dešavanja uključuju promenu imena Severne Makedonije pod vladom Zorana Zaeva, koja je razrešila 28-godišnji spor sa Grčkom, pravosudne reforme u Albaniji i strukturne reforme u Srbiji“.

Takođe, nedavna panel diskusija između premijera Albanije, Srbije i Severne Makedonije, kao i formiranje zajedničke inicijative za promociju investicija 2017. godine putem Komorskog investicionog foruma šest ekonomija Zapadnog Balkan (WB6 CIF), pružaju dodatne dokaze da region nastoji da se udruži kako bi privukao investicije i podstakao ekonomski rast, napominje se u tekstu.

WB6 CIF, organizacija privatnog sektora koja predstavlja oko 350.000 kompanija širom Zapadnog Balkana, nastoji da podstakne strana ulaganja stavljajući fokus posebno na uspešne priče.

Predsednik WB6 CIF-a Marko Čadež se nada da će ova organizacija unaprediti SDI u regionu čime će on postajati „sve više deo evropske ekonomije i ekonomskog sistema“.

Uprkos ovim naporima, članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU čini se malo verovatnim u bliskoj budućnosti jer su članice Unije podeljene po pitanju njihovog pristupanja.

Ipak, nastavak reformskih napora i saradnje na Zapadnom Balkanu šalje dobre signale stranim investitorima koji žele da profitiraju od invezsticiono najneiskorišćenijeg regiona u Evropi, zaključuje se u tekstu fDi Intelligence-a, specijalizovaog servisa Fajnenšel Tajmsa.

(Tanjug)

Napišite komentar