Grad Beograd ima najbolju službu interne revizije u Srbiji
BEOGRAD – Uspostavljanje interne finansijske kontrole u javnom sektoru zakonska je obaveza svih korisnika javnih sredstava i preduslov za zatvaranje poglavlja 32 – finansijski nadzor, u pregovorima o pristupanju EU, a u Ministarstvu finansija ističu da je Grad Beograd primer za najbolju službu interne revizije u zemlji.
Da je u Gradu Beogradu, kada je gradonačelnik bio sadašnji ministar finansija Siniša Mali, formirana najbolja služba interne revizije u zemlji potvrđuje i Državna revizorska institucija, kaže v. d. pomoćnica ministra finansija Spomenka Vircburger.
Objašnjava da je interna finansijska kontrola sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih finansija, a da su njeni ključni elementi finansijsko upravljanje i kontrola, interna revizija i Centralna jedinica za harmonizaciju, kojom rukovodi.
„Interna revizija u Beogradu je služba koja je velika i inovativna, s kojom veoma blisko sarađujemo. S te strane, ministar Siniša Mali veoma dobro zna i razume važnost ovih procesa“, rekla je novinarima Vircburgerova, povodom projekta Reforme lokalnih finansija.
Prema podacima Minstarstva finansija, internu reviziju uspostavilo je 57 jedinica lokalne samouprave (75 odsto gradova i 20,51 odsto opština) u kojima je zaposleno 96 internih revizora, a internom revizijom pokriveno je 92 odsto budžeta gradova, što predstavlja oko dve trećine ukupnog budžeta lokalnih vlasti.
Vircburger je napomenula da svi korisnici javnih sredstava imaju obavezu da izveštavaju Ministarstvo finansija o nivou dostizanja standarda koji su propisani u okviru interne finansijske kontrole.
„Analiziramo situaciju i redovno izveštavamo Vladu o stanju na terenu. Ova oblast predstavlja merilo za zatvaranje poglavlja 32, i to je poglavlje otvoreno prvo 2015. Na ovoj oblasti se radi u Srbiji već 10 godina, neki pomisle zašto nismo brži, zašto još nismo završili posao. Deset godina za ovako opsežnu reformu nije dovoljno“, rekla je Vircburgereva.
Naglasila je da je većina velikih instituticija javnog sektora dostigla ove standare ili ih je u značajnoj meri već primenila, ali da još nedostaje puna implementacija i predstoji veliki posao.
„Mi smo u Ministarstvu finansija čvrsto rešeni da u nekoliko narednih godina ovaj posao završimo“, rekla je Spomenka Vircburger.
Navela je da su veliki javni sistemi i veliki gradovi u velikoj meri uspostavili standarde u toj oblasti, ali da u tome „kaskaju“ manje opštine u Srbiji.
„Nekoliko gradova nije uspostavilo ove sisteme i nisu u punoj meri uveli internu reviziju. Na tome moramo još da radimo“, rekla je Vircburgerova i naglasila da poslednji izveštaji pokazuju veoma ohrabrujući trend i na lokalnom nivou, kada je reč o elementima finansijskog upravljanja i kontrole.
Navela je da se u Srbiji sprovodi ozbiljna modernizacija institucija javnog sektora i prelazak sa birokratskog načina poslovanja na moderno, da je funkcionisanje Vlade primer modernog upravljanja, a da je upravo način na koji Vlada funkcioniše ono što se pokušava preneti i implementirati u sve institucije javnog sektora, uključujući i jedinice lokalne samouprave.
„Mi držimo dirigentsku palicu, ali sam posao se obavlja u insitucijama koje čine naš javni sektor“, rekla je Spomenka Vircburegr.
Ona je objasnila da svi zaposleni u javnom sektoru i svi poslovni procesi treba da dođu na nivo međunarodnih standarda i principa u upravljanju i kontroli javnih finansija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.